Milan Nešić: NOVO U PREZENTACIJI
|
28.06.09. |
DUGI DANI RUGI, Dokumentarno-kriminalistički roman u kome će možda biti ubijen i sam pisac Jedanaesta knjiga Edicije sabranih dela »I on pravo pred mene, ščepa me ćutke za grudi, povuče ustranu i obori u živicu. Na ruci kojom pokušah da se oslonim, na butini, bedru i po celom telu osetih ubode, zastenjah, jao, ote mi se. Držeći mi lakat pod grlom, čovek tad progovori: - Idući put si mrtav ako ne odustaneš! - a drugom rukom prst pred lice, pretnja i poslednja opomena.« |
|
15.05.07. |
ČETIRI GODIŠNJA DOBA, Oda radosti gospodina N N Deseta knjiga sad iz Edicije sabranih dela »Proleće je vreme buđenja i nade, leto, znamo, vreme punog sjaja
i rascvata, a jesen doba plodova i rezultata, konačnog ishoda – do
daljeg. Zima je pak period predaha ako ne baš i smiraja, preispitivanja i
razmišljanja u osami ako ne baš mrtvilo bez izgleda za novi početak.
Tek
s mogućnošću smrti suočen, čovek
nauči da ceni život. Suočen ne tako iz nebuha u cvetu mladosti,
metkom ili u saobraćajnoj nesreći, nego tek sa smrću kao
logičnim ishodom, a punih čula i svesti, pa ako malo po malo preživi,
čovek kao da prvi put punim plućima udahne život, osmehne se
svim srcem nebu i suncu, licu voljene žene i ljubavi.«
I
tako dalje, Kako je moguće iz JESENI i umalo zime doživeti iznova PROLEĆE
i čak punu cvast pravoga LETA, pa makar konačno, ko zna kada, i
sama ZIMA došla? Roman ne baš o ljubavi, pre možda o ljubavnoj želji i erotici, isto
toliko međutim koliko i o moćima savremene medicine i nauke uopšte,
ljudske misli i njenog načina da shvati smisao života. Evo
INDEKSA karakterističnih pojmova: Ajntoven Viljem, 40 dobitnik Nobelove nagrade, 42 Antonio
Vivaldi Četiri godišnja doba, 38 Betoven, Ludvig van, 55 Oda radosti, 19 Bolnica u Zemunu, 128 bolnica, 26, 27, 34, 35, 56, 58, 282, 303 zemunska bolnica, 54, 311, 315 Bora Stanković NEČISTA KRV, 13 Centar za kardio-vaskularnu pre svega hirurgiju, 52 Centar, 41, 54, 60 Dijagnostički centar, 76 bela zgrada, 76 multidijagnostički centar, 118 Epikur, 43 Forsman Verner, 43 Galvani Luiđi, 39 Hipokratova zakletva, 158, 218, 219 Hipokratov način, 57 JESEN, 262 Keliker Albert, 39, 43 Kliničko-bolnički centar, 67, 301 bolnica, 75, 76, 79, 125, 133, 246, 285, 299,
318 Bolnički centar, 69 KOME JE DO VICA, DOBRO MU JE, 63 Kubanac Farinjas 1941. snima, 44 Lavoazje Antoan, 44 LETO, 225 Mendeljejev Dmitrij, 44 MOĆ I NEMOĆ GRAFOLOGIJE, 142 Munjiz Egas, 44 NAJLEPŠA FILOZOFSKO-LJUBAVNA PESMA, 150, 156 NISU SVI S KRUŠKE PALI, 207 Oda radosti, 38, 309 OPANČE, PIŠTALJKA I PROBLEM REALNOSTI, 140 PROLEĆE, 194 promenljivo kao sva četiri godišnja doba, 142 Rendgen Vilhelm, 43 prvi nosilac Nobelove nagrade, 44 simfonija Ali sada, sada simfonija tek što nije počela,
135 Biće sve spremno da simfonija počne,
136 da, već to je dovoljno, 298 Duša joj je pevala, 130 još nije slutio simfoniju, 134 kojom bi da se zagrli ceo svet, 38 pa sama ona je simfonija, 136 Šveđanin Radner 1948. ubrizgava, 44 The Fisherwoman, 64 The Pope’s Sermon, 64 Tomas Man BUDENBROKOVI, 7 ČAROBNI BREG, 44 Valer August, 40 Volta Alesandro, 39 ZIMA, 194
Ukupno
336 stranica formata i opreme kao i prethodnih devet knjiga sabranih dela |
|
18.12.05. |
HUMAJ PTICA Svetlane Fucić Pročitao sam, Svetlana, Tvoju HUMAJ PTICU, kao što vidiš mnogo pre nego što sam mislio - povuklo me. Zaista dobro napisano. Čudo jedno, to o muškoj želji za osvajanjem, da li svega sveta, da li samo žene, tj. kroz ženu svega sveta i beskonačnosti same - to kao da sam ja pisao. A pisala žena (koju sam, k tome, prvi put video). Ima, znači, nešto u ljudskoj duši, što zaista s večnim korespondira, pa ma to večno baš i Ništa bilo! (Ništa-Sveništa, moja davnašnja teza iz Eseja o Bogu - docnije filozofski nadogradjena u Filozofiji i verovanju - potom kao ljubav u Poljupcu). Rekoh želja za osvajanjem jer je to tako primereno sultanu Osvajaču, a u stavri želja za sjedinjavanjem s tim drugim Ne-ja što je objektivno a prelepo, dakle nadmoćno kao Bog, a ipak moje, naše i - zauvek sve! "Pa zar nije čoveku i primerenije i lepše licem u lice u ljubavi posezati za večnošću nego u instiktu mnoštva preko tudjih ledja?" - time se završava jedna moja priča u Šemi i Kantu. Da, HUMAJ PTICA nagoni na razmišljanje o nizu pravih, baš egzistencijalno-filozofskih pitanja o smislu ljubavi, tj. života, mestu vere ne u crkvi nego iz-dana-u-dan-svakodnevnici, koja, gle čuda, s ljubavu i nije tek-tako-svakodnevnica nego zbilja prozor (ovalni, ako hoćeš) u nebo (naslutu) onostranog. S druge, pak, strane nadovezuje se tu i niz praktičnih pitanja, opet o našem književnom (čaršijskom) životu: gde je mesto književnosti jednog malog naroda, kad ni sam taj narod, njegova elita-kvazielita, intelektualno politička-politikanska (formirana pedesetogodišnjim jednoumljem ketmanskim - izraz Česlava Miloša), kad nema prave svesti ni merila, a kamoli tek načina, za prave vrednosti pisane reči. Kako izboriti to mesto? Itd. Svetlana, šta drugo mogu da kažem? Ako si u mogućnosti, javi se telefonom. Ako uopšte ima smisla razgovarati o tim praktičnim pitanjima, to je i lakše i primerenije telefonom. Srdačan pozdrav Milan N. |
|
▼ ▼
|
|
|
01.01.05. |
Pozva me telefonom još početkom prošle godine moj negdanji sused Mandić Živko, pa reče, napisao je pesme, da li bi ih pogledao. Nemam vremena, Žiko, stadoh se izvinjavati - čovek nikad ništa nije pisao a kamoli pesme, po svršenoj školi obućar ako se ne računa ona životna sa krajiškog ratišta ili ova svagdašnja s četvoro dece o sopstvenom vratu. Da čujem ipak nekoliko stihova, dobro, 'ajde! A kad tu malu svešcicu protabirih, vidim, prava poezija, ne tek tako ja tebi, ti meni umišljenost i snobovština. Ovim se, dakle, obraćamo dobronamernim ljudima koji još haju za kulturu a u prilici su da štampanje pomognu. U pitanju je ne više od 300 evra. E-kontakt. A zbirčica je zaista autentična i upravo posebna, PREDGOVOR koji napisah nikako nije od onih kurtoaznih. |
|
▼ ▼ |
|
|
27.12.04. |
NOVA E-ADRESA Ne bih li se rešio raznoraznih spam-nasrtljivaca, staru e-adresu od Nove godine neću otvarati, a nova je objavljena samo u srpskoj verziji prezentacije. |
|
12.12.04. |
ZAVRŠENO IZDAVANJE SABRANIH DELA Objavljivanjem šeste knjige ŠEMA I KANT i sedme POLJUBAC završen je projekat izdavanja sabranih dela... Dovoljan broj primeraka poklonjen je i Biblioteci grada Beograda i Narodnoj biblioteci Srbije za ostale matične biblioteke u Srbiji... |
|
01.12.04 |
I KOMPJUTERSKO-SLIKARSKI EKSPERIMENT Zamoli me nedavno g-đa LAURA BARNA da pročitam njen novi roman, da kažem šta o njemu mislim i eventualno da napišem predgovor. Ja pročitam, bože, pomislim, kako se i kroz slikarstvo može ući u filozofiju, tŕ ne postoji bolji ontološki eksperiment za moju filozofiju »Eseja o Bogu« od kompjutersko-slikarskog na koji me, eto, inspiriše ovaj roman, pa stavivši g-đi Barni nekoliko primedbi (koje se tiču tu i tamo nedovoljno jasnih sintagmi – ili i čitavih rečenica), napišem evo ovakvu preporuku izdavaču ►►► |
|
▼ ▼ |
|
|
25.06.04. |
PEDESET GODINA DO RATA, drugo izdanje s podnaslovom Šest priča o socijalizmu iz ličnog ugla jer je zbirci, kao šesta priča, pridodata pripovetka PESNIK I NJEGOVA ŽENA iz istoimene zbirke, koja u sabranim delima neće biti posebna knjiga. Narodnoj biblioteci Srbije isporučeno je 19. jula 120 primeraka u nastavku akcije poklona, a već sutradan i Biblioteci grada Beograda sa sličnom idejom obskrbljivanja svih biblioteka na području Beograda. |
|
07.05.04. |
POTPISAN UGOVOR... Očekuje se da početkom juna iz štampe izađe peta knjiga sabranih dela pod naslovom PEDESET GODINA DO RATA. Reč je o drugom izdanju prve knjige trilogije PRIČE O LJUBAVI I MRŽNJI. |
|
10.02.04. |
Kao treća knjiga sabranih dela izašla je iz štampe POLITIKA HLEB I KNJIGA. Istoga dana 55 primeraka poklonjeno je Biblioteci grada Beograda s molbom da ih distribuira i svojim opštinskim bibliotekama. Do čitaoca i u najisturenijem odeljenju mogla bi doći – sudeći po dosadašnjem iskustvu – otprilike za dva do tri meseca. A nedelju dana docnije isporučeno je 120 primeraka i Narodnoj biblioteci Srbije u nastavku akcije poklona, dakle, isto s molbom da i ostale biblioteke u Srbiji dobiju odgovarajući broj primeraka. |
|
12.12.03. |
Jutros dobih ovakvu e-poruku, na koju osetih potrebu da odgovorim, sve kako sledi, poruka pa odgovor: Poštovana Gospođo! Poštovani Gospodine! Bogu hvala, konačno smo došli do toga, da možemo prezentirati sajt naše pravoslavne crkve u Belegišu: www.crkva-belegis.info.ms. Pa smo hteli da Vas SRDAČNO zamolimo da pogledate našu prezentaciju i ako Vam se dopada, da preporučite Vašim prijateljima... (Ako Vam se ne dopada, javite nam se!) Puno Vas pozdravljaju: Manfred Wuits i Željko Jovanović Crkva Belegiš mailto:crkva-belegis@chello.at Jako, jako, Jako lep sajt. Čestitam! I umetnički lep, i duhovit, i kratak i jasan. Još jednom čestitam, posebno što je na svim tim jezicima. Nažalost, sem lepim željama ne mogu Vam pomoći jer i sam tražim sponzore i pomoć za štampanje svojih sabranih dela. Svoje knjige, naime, ne prodajem, nego uglavnom poklanjam: http://home.drenik.net/milnesh/akcija_poklona.htm Inače, nisam vernik u bukvalnom biblijskom smislu, ali baš zato svojim pisanjem, načinom mišljenja i iskustvom mogu da pomognem da se bespotrebni jaz između vernika i ateista (ne anti-teista) smanji i po mogućstvu sasvim ukine — kao što se to može videti sa poslednjih stranica moje FILOZOFIJE I VEROVANJA: http://home.drenik.net/milnesh/veronauka_ponovo_u_skolama.htm Svako dobro, Milan Nešić P. S. Vaš sajt evo na ovaj način preporučujem. |
|
▼ ▼ |
|
|
02.12.03. |
Očekuje se da u januaru iduće godine iz štampe izađe treća knjiga sabranih dela pod naslovom POLITIKA, HLEB I KNJIGA. Objavljena dosad samo u četvorotomu KROZ SOCIJALIZAM DO BOGA, 1991, ovo će biti njeno prvo izdanje kao posebne knjige. Iako je rukopis završen još 1981. — otkat se jedan primerak tiposkripta i čuva u arhivi SANU — još uvek je aktuelan ne samo sa istorijske tačke gledišta, kako je u uvodnoj notici iz oktobra 2000. to i istaknuto. Posebnim dodatkum pod naslovom PROKLETSTVO REVOLUCIONARNE LOGIKE — smeštenim iza impresuma da bi se i time naglasila upravo sadašnjost — ta aktuelnost još jednom je podvučena. Dodatak je iz neobjavljenog rukopisa DANI DRUGI iz koga je i odlomak VENČANJE U SAKSONSKOJ VILI, emitovan na III programu Radio-Beograda 5. jula ove godine. |
|
UMEĆE MEŠANJA U ONO ŠTO SE TIČE I NJEGA I MENE, SVIH NAS... Javio se majstor. Ne rečenog dana, nego sutradan. Bilo je dovoljno da ga istog dana potražim i da mu ne našavši ga ostavim vizit-kartu zabodenu u vrata. Javio se, pa kaže, koristio lepo vreme da nešto oko kuće uradi, nije ni dolazio u radnju, pa da l' mi je to hitno? – Nije hitno, po lepom vremenu brisači i ne trebaju. Nego, jesi l' zapamtio broj namotaja na originalu i debljinu žice? Ama pregorelo, sve počađavelo, jedva čekao da pokida i skine, a za debljinu žice da ne brinem, gledao je kako je kod „fiće“, kod „keca“, ma kod svih kola isto! Dakle, sutra posle devet će me zvati, taman neka posla u gradu da posvršava, do pola deset najdalje. Kad – sutra se opet ne javlja. Šta da radim? Da vičem: lažov, lopov, neznalica? Prevarant? Siđem do auta, uzmem krpu, natopim je benzinom, te dobro spolja očistim motorčić. Pojavi se ugravirano: 14 W. Napon 12 V, zna se, puta struja, jednako 14 dakle. Otpor bi morao da bude – izračunam koliki. Uto skoro podne, ne javlja se. Onda ja odem kod njega. Tek što je došao iz grada, tek što je hteo da se javi. Šta da radim, da zahtevam i grdim? – Ako treba, majstore, sam ću motor da razmotam. Nego da izmerimo otpor. Eto, za snagu od 14 W treba duplo više namotaja, makar ja seo pa motao, ti ćeš mi kazati kako... Tu snagu, vidiš, nije video. Međutim, koja debljina žice? Pa ista, majstore. Jes' kad bi moglo da stane, vidi kolicki žljebovi! Ali ja za tanju ne mogu da izračunam, pošao sam od potrebne korekcije, ko sad ceo motor da proračunava, i fluks i koja dužina žice, a amper-navoji mu daju snagu. – Amper-navoji? Pa, onda veća struja, deblja žica makar i manje navoja – kaže on a ja se hvatam za glavu. Ali, kad već nije originalna, pa još engleska, colovnjača, ajd', pa šta bude! – Prvo ćemo ovako – kaže – pa ako ne valja, ponovo, makar ga ceo dan motali – i on se kapricirao. I popravi se snaga motora, bar toliko da jedan brisač sigurno radi. A za oba, pa kupiću nove metlice, stare gumice se izokrenu pa povećaju trenje. I tako – ja zadovoljan. To jest, šta da radim, stara kola, mala primanja, male plate, ko time da bude zadovoljan!? Problema na sve strane. Ali zar je način vikati, zar su zbilja svi prevaranti i lopovi!? Presavij list, brajko, pa proračunaj, pomozi, dokumentovano prijavi! Paušalno stvaranje utiska ili priklanjanje povicima da su svi prevaranti i svi, na primer, korumpirani najviše odgovara upravo korumpiranima i prevarantima. Ma i tužilaštva i sudovi radiće svoj posao kad vide da imaju posla sa ozbiljnim, zaista zainteresovanim i strpljivim ljudima, a ne s galamdžijama, demagozima i bukačima! Pa i političari, valjda, treba da su ljudi! Kako inače da budemo građani a ne podanici? |
|
|
▼ ▼ |
|
|
▼ ▼ |
|
|
▼ ▼
|
|
|
26.09.03. |
KO JE KRIV, NIKO NIJE KRIV... Bejah juče na lekarskoj kontroli. Koji minut do dva uđe u zgradu doktorka, u žurbi jedva i glavom jedno drugom klimnusmo, da nije u oku osmeha, bi se reklo, stranci. Žuri da dežurstvo preuzme, čitava bolnica, devet bolesnika na instrumentima. Pred prijemnom ambulantom u parteru ostaše pacijenti, ko iz unutrašnjosti na specijalistički pregled možda i s poslednjom nadom, ko tek samo iz predgrađa. Čeka se od jutra, da, telefon, lokal, pokazuje čovek pribeleženo na cedulji uz ime doktorke, ali kad, kad, nemaš koga ni da pitaš – stalno zauzeto. Tačno u dva ambulantu zaključa sestra i ode – njeno radno vreme je isteklo. U dva i deset silazi doktorka sad u belo presvučena. Kako u džep po ključ da otključa, tako je prepoznaše, to je ona, samo da pogleda, samo da napiše, od jutros čekaju. Koga pre čuti, čiju žalbu, čije muke, kad i za ključ precizno u ključaonicu treba koncentracije, kamoli za onolike elektrode i instrumente! – Eto, – kaže kratko dok sad meni piše nalaz – sama sam, a kažu, nema radnih mesta. Para nema, stanje je takvo. – I ne žali se, prosto sleže ramenima: – Ko je kriv, niko nije kriv... Zna da joj predstoji teška noć, sve dok ujutru ne dođu kolege. U kasno popodne sam u ordinaciji sad lekara opšte prakse. Ne bih uopšte dolazio, izvinjavam mu se, ne bih mu u gužvi prisedao na muku, zdrav sam inače, samo da je taj lek jeftiniji, ne mogu ga platiti, moram moliti za recept. – Dragoviću moj dragi, razumem, – znanci smo inače stari – nema više ideologije. Ekonomija, ekonomija, tržište. Eto, sudijama sad plata hiljadu maraka. A kako lekar da preživi, kako ja da ishranim troje dece sa trista maraka!? Da nije ovih seljaka, ma nema tu srama, gola nužda, ma sve ću da vas primim, sve jednako da pregledam, ali pomagajte, te oni jaja, pilad, ko šta može. Razumem! Eh, mislim se, da ja imam pilad, ma sponzora dobrog da imam, šta drugo jedan književnik da poželi!? Doktor inače zna, kad god izdam knjigu, obavezno primerak za njega, ma ne jedan. Dva, tri! Zgodan poklon za ovaj ili onaj praznik, pa jednom reklamica, drugom vajdica. I u tržištu i u ekonomiji da budemo ljudi! Ko je kriv, ko je kriv, niko nije kriv! Pri povratku sretoh Tomu, krasan sused, ne jednom mi sa šrafcigerom u ruci pomogao oko kola. E, ali sad njega zadesila nevolja. Tek što je novce nekako nakupio, pa kupio polovno-novi auto iz Nemačke, čitavih tri hiljade evra, lupio ga jedan, ulubio, žmigavce, stop-svetla polomio – šteta i preko petsto evra, procenjivalo Osiguranje, uz milicijski zapisnik, naravno. E, ali taj što ga lupio nije kola registrovao, nije produžio osiguranje, pa nadoknada ne ide automatski – moraće tužba. A sud, to ti je sporost i neažurnost, ja lično u jednom postupku čekam evo već drugi mesec iako sam presudu dobio, iako je izvršni postupak hitan, rešenje za tri dana, tako piše u zakonu. Ljudi jednostavno ne poštuju ni sudske odluke ni zakon. A sud nisu samo sudije i veće sudijske plate, nego i pisari, dostavljači, službenici, sve same formalnosti – i dan danas kad predaš podnesak, na pisarnici ne dobiješ potvrdu pečatom šta si predao i u koliko primeraka, samo „primljeno“. I zapisnik sa ročišta ne dobiješ ako ne tražiš, a i kad tražiš ne dobiješ prvu stranu, tu takoreći najvažniju, ko je pristupio, ko nije i zašto se odlaže. Eto otkuda nesporazuma! Ko je kriv, ko je kriv, niko nije kriv! Dok ovo pišem, čekam da mi se javi majstor telefonom. Vikler, premotavao mi elektromotorčić za brisače na „miniki“, pa sad raduckaju, rade ali stanu. Zato što je ležište motora pohabano, objašnjava mi, nije do njega, nije do elektrike, nego čim se malo iskosi, zapne. Može biti, pomislim, pa odem sad kod strugara te ugradim nove biksne u ležište – kad opet, radi pa zapne. – Koliko si navoja namotao, majstore, izgleda nisi dovoljno, motor nema snagu – i on kaže pogledaće. Ne može bolje, zaključuje potom, mora da ostane s jednim brisačem jer je na drugom prejak feder od metlice. A za broj navoja da mu se ne mešam u posao, kao što se ni on ne meša u moje pisanje, ma da li ja znam kako uopšte leže žljebovi u magnetu motora za brisač, recimo, „fiće“? – Ne znam, to ti znaš, i to je dovoljno. Ali sam slučajno elektroinžinjer, pa znam za broj navoja, znam teoriju indukcije, broj navoja nije dovoljan. I tako, javiće se da opet previkluje, ali se ne javlja. Tako mora, takvo je stanje. Pa, ko je kriv, niko nije kriv! Krug je zatvoren. |
|
▼ ▼ |
|
|
▼ ▼ |
|
|
▼ ▼ |
|
|
▼ ▼ |
|
|
|