Miroslav
Miša
Kostić
Nagrađivan je već od osnovne škole (tri diplome dečijeg književnog časopisa "Zmaj") a kao maturant za svoj rad iz oblasti književnosti dobio je priznanje od Saveza književnika Jugoslavije, 1959, kada i objavljuje svoju prvu zbirku pesama. Sledi poema NA RASKRŠĆU, 1960, pa drama u tri čina PREPOROD, 1962. Iz političkih, ali i nekih drugih razloga, prestaje da piše, pa tek 1988. objavljuje svoj prvi roman RUPA. Sledi poetska zbirka POPLAVA, 1989, pa istorijsko-dokumentarna knjiga RATNI GOVORI MILANA NEDIĆA i novi roman LUDNICA, 1990. Zatim objavljuje još dve zbirke pesama, poetski roman OGLEDALO, 1993, i dokumentarni roman TRI HILJADE DANA BORBE ZA MONARHIJU, 2000. Njegove pesme objavljuju se u domaćim i stranim časopisima, zastupljen je u Antologiji svetskog pesništva (POET, Kanada, 1998).
U Srbiji
na ćupriji
u Ćupriji
čekao sam Te
na Moravi
plakao
prizivao
ja sam Te dozivao
Ti si prošla
otišla
otekla
sa maglom se stopila
istekla
utekla
Sa Moravom na Moravi
još Te čekam
na ćupriji u Ćupriji
OTKROVENJE
Otišao sam,
a ne znam ishodište
Idem,
a ne znam utočište
Zaboravio sam
gde mi je bilo
polazište
Pođem opet,
pa stanem
Noću budan,
danju mamuran
Sunce me jede,
zvezde njište,
kiše po meni
pljušte
Sanjam da spavam:
Postelja mi
mekano đubrište
Govori vam vaš brat, armiski general Milan Nedić, predsednik srpske vlade. Govorim vam iz dubine srpske duše i srca, čestito i pošteno, tako mi Bog pomogao!
Danas srpski narod preživljuje najteže dane otkako se doselio u ove balkanske zemlje.
Aprila meseca ove godine izgubili smo slobodu i državu, a sada nam preti opasnost da izgubimo narod. Našom lepom zemljom čuje se lelek, jauk i plač. Ustao je brat na brata. Pale se žita, teška zamuka radnog sveta. Ruše se javna dobra, ubijaju se seoski domaćini po ravnoj Mačvi, Šumadiji, Pomoravlju. Prolijeva se neštedimice srpska krv. Pitam vas: zar nije bilo dosta prolivanja srpske krvi? Zar nije bilo dosta muka i patnji, bolova i suza, rušenja, zgarišta, nego su čak braća udarila jedan na drugog. Hoće u građanski rat. Nešto što je najstrašnije. Kao da hoće da se ispune reči naših neprijatelja: „Da će drumovi poželeti Srba“... Ali u ime vaše ja im uzvikujem da će se prevariti: dogod teče junačka krv u srpskim srcima i dogod je čistog srpskog narodnog razuma, neće to biti. Naći će srpski narod svoj pravi put.
Došao sam na vladu da spasavam narod, da se međusobno ne istrebi, da zavlada red i mir, rad i bratstvo, da sačekamo svršetak rata združeni pod srpskim barjakom. Samo sloga Srbina spasava. Šta mi možemo sada da učinimo? Ništa! Samo sebi zlo. Mi smo zrno peska u uzburkanom svetskom moru. Danas se vrše obračuni najvećih sila sveta. Tu mi niti možemo pomoći, niti odmoći. Nemoj da se mešamo u tuđe stvari, jer ko se meša u tuđe stvari izvuče obično deblji kraj. Rešio sam se da narod povedem pravim narodnim putem: da gleda svoje interese i da se sačuva od istrebljenja. Obrazovao sam vladu narodnog spasa.
(Uvod u DEKLARACIJU VLADE NARODNOG SPASA,
2. septembra 1941.)
Noć bez kumulusa
cirusi lepršaju među zvezdama
led obgrlio prozor
čujem, zaledila se voda
u dedinom bunaru.
Bio jedan opaki čarobnjak, priča nam Otac, koji je sagradio čarobno ogledalo. Sve dobro i lepo što bi se odzrcalo u njemu, postajalo je jadno i žalosno, a sve ono što ništa ne vredi, činilo se još gore. Ogledalo se kreveljilo svima i čarobnjakovi učenici su ga nosili po svetu i ismevali i ružili ljude. Ubrzo nije bilo ni zemlje ni čoveka, koji se u ogledalu nije prikazao krivim i naopakim.
Otac me pomilova po kosi, a moj pobratim se začas šćućuri ispod velikog uvojka. I onda zli čarobnjačići, đavolčići, poleteše do neba sa ogledalom, koje se sve većma cerilo i ceptalo, tako da su ga jedva držali. Kad su pokušali da naruže zvezde, ogledalo im se izmače iz ruku i stropošta na zemlju. Razlete se sitna srča i dopade kome u oko, kome u srce, pa je ljudima sve izgledalo zlo i naopako. Čarobnjak je urlao od smeha.
Beograd
PREDMET: Tužba protivu Saveza komunista Jugoslavije i njegovog izvršnog organa CK SKJ.
Polazeći od drevnog temeljnog civilizacijskog načela da je spas naroda i domovine najviši zakon (Salus populi/patriae suprema lex esto),
Optužujem
Savez komunista Jugoslavije za zločin protivu naroda i države.
Obrazloženje
1. Zločin protivu slobode, ljudskih prava, demokratije
Glavni krivac za krajnje tešku realnu situaciju u našoj (mojoj) domovini jeste SKJ, koji više od četiri decenije uzurpira svu vlast: od najnižih do najviših organizacionih oblika države i društvene zajednice. Slušajući samo sebe, propisujući nesuvisla i suluda pravila (ustave, zakone i ostala normativna akta), šireći nemoral najniže vrste, članovi SKJ su, poput gubara, skakavaca i pacova, opustošili domovinu i doveli je do beznađa. I pored toga, do dana današnjeg, ne samo da nisu kažnjeni, nego im se podižu spomenici, ulice i gradovi nazivaju njihovim imenima, daju im se počasti i ordenje. Ovaj narod, četiri decenije uporno i sistematski zaglupljivan supremacijom monstruozne komunističke vlastele, nije bio u stanju da tome stane na put i da zlotvore kazni (poput Afrikanaca koji su likvidirali cara Haila Salasija, ili bar onako kako su kažnjeni Reza Pahlavi ili filipinski diktator).