Posvećena ideji da je otadžbina nešto mnogo veće od ma koje političke partije,
kamoli
ne od vođe ma kako velikog,veća čak od bilo kakve države,
ona je veća od večne ideje o njoj
Istorijsko-filozofski roman
Sadržaj:
IZLAZAK SUNCA
Za početak sam se odlučio
I
III
IV
V
VI
VII
OTAC, MAJKA I GROB MAJČIN
I
II
III
V
VI
Boško i priča o očevu zarobljeništvu
Čika Žika i ruski zarobljenici
Branko i njegova priča na smrt, na smrt!
Deda Noka i harem u Carigradu
Stric Mica i njegov konj
Deda Milan i okati sreski pisar
ISTOK, ZAPAD I ZALAZAK
Ni početka ni kraja nema,
Početak je slučaj a kraj projekcija,
Za početak sam se odlučio a kraj sam zamislio
I
II
IV
V
|
Poleđina knjige |
|
148 stranica 80-gramska bezdrvna hartija Format 12,5 x 20,5 cm Povez broširan, heftovanjem ojačan Korice 250-gramske, bindakot, plastificirane Na poleđini portret autora Osim u "Prosvetinim" knjižarama u Beogradu, knjiga se po ceni od 300 dinara s poštarinom može naručiti i elektronski (za inostranstvo 10 €) Isporuka pouzećem, plaćanje poštaru |
Rad na rukopisu poče sam godine 1985-te, završio sam IZLAZAK SUNCA i započeo sledeći deo. A onda su me život i inspiracija odvukli na drugu stranu. U međuvremenu smo doživeli slom jednopartijskog sistema i raspad Jugoslavije. Čak i posle takvih događanja, na zatečenom rukopisu — sem tu i tamo čisto jezičkih popravki — nije se imalo šta menjati. Izdržao je probu vremena. Jedino sam govoreći o kalemegdanskoj silueti u glavi VI našao za umesnije da kažem: temelji su večni, a ne čvrsti, dok sam rečenicu Zar kalemegdanska silueta nije tek danas jedna jedina? na kraju istog (četvrtog) pasusa sasvim izostavio. Sve drugo je ostalo tako kako je onda napisano. Čak ni ime ulice Sedmog jula nisam menjao, s tim da sam je u nastavku nazivao današnjim imenom Kralja Petra. Neka to bude još jedno svedočenje ne samo o ćudi istorije nego i o tome dokle je otprilike tekst pisan pre petnaest godina, pre no što je, eto, konačno završen.
Možda će ko prigovoriti da je i deo (iz iste glave samo) iz drugog pasusa: Na domaku je ušće Save, Veliko ratno ostrvo pored kojeg ima jedno mesto gde je voda prosto stala — kao da Sava neće u Dunav, kao da Dunav ne prima Savu — ili pak plovak neko vre
me ide na jednu pa neko opet na drugu stranu. I nije lako da se u jedan opšti tok jedne nepregledne reke, biblijske i svetske takoreći, ulije čitav poseban sliv čitavog podneblja, samosvojnog i svog, koje takvo treba i da ostane: različito a jedinstveno… Možda će, dakle, prigovoriti ko da je i taj deo trebalo promeniti? Ali zar je sva razlika samo u tome jesi li Srbin ili Hrvat — Nemac, Rus, Francuz? Kao da Srba nema i u slivu Une, Vrbasa, Bosne, kao da Srbin iz Hercegovine ili Krajine nema svak svoje posebne osobine, pa se ne razlikuje od Srbina iz Vojvodine, na primer? Kao da je Srbin Crnogorac isto što i Srbin iz Šumadije, a ovaj pak isto što i sa Kosova ili iz Vranja?M. N.