Poštovana g-đo/g-đice Dragoslava,

Drago mi je što se interesujete za navedene knjige.

Da, problem je u transportu ili poštanskim troškovima (pošto se radi o matičnim bibliotekama koje, dakle, opskrbljuju i svoja isturena ili dalja opštinska odeljenja, te i nije u pitanju po jedan primerak). Stoga je akcija zamišljena tako da ide preko Narodne biblioteke Srbije, uz prirodnu pretpostavku da službenici svih biblioteka u Srbiji povremeno i inače  dolaze u Beograd te svraćaju baš u nju.

Ukoliko pak niko od Vaših službenika a niti Vi lično nećete skoro za Beograd, onda mi se možete ponovo javiti, pa ću Vam navedenih 5 knjiga poslati ja lično na adresu koju ste priložili. To što biste docnije eventualno otkupili još par primeraka, hvala na lepoj želji — ali Vam je jeftinije da neko doputuje i odmah uzme potreban broj primeraka kod navedenih službenika Narodne biblioteke Srbije (gde sam već preneo po sto i više primeraka od svakog naslova).

Srdačno

M. Nešić

P. S.

Što se tiče dalje saradnje, na ovakav način sarađivaćemo sigurno, moj interes kao pisca i jeste da budem čitan. Problem je na drugoj strani i mnogo je dublji: kako dobra knjiga, koja ne prati trenutne hirove ideologije, politike, itd. — kako da bude isplatljiva bar toliko da pokrije troškove štampe. Svoj projekat izdavanja sabranih dela dosad sam  realizovao zahvaljujući (uglavnom) jednom donatoru-sponzoru, pa svejedno što je kao izdavač figurisala Resavska biblioteka.  Danas se i najveći izdavači oslanjaju ponajpre na sponzorske pare samoga pisca i to mnogo skuplje nego kad je u pitanju mali izdavač, ili čak, najbolje, neko tek samo registrovan za pravo izdavanja. Ukratko, danas izdavač i nije važan pošto medijska podrška uglavnom i ne zavisi od njega već pre svega i dalje od tradicionalne pripadnosti, da ne kažem klanovske ili partijske. Važan je, dakle, onaj ko daje pare, a u mom slučaju sam organizujem lekturu, korekturu, sam pregovaram sa štamparijom — daleko najjeftinije.

Kao što vidite, naša dalja saradnja zavisi od mogućih sponzora.

M. N.