Deo IV
REČ PRIREĐIVAČA
NOTA BENE
Ne tvrdimo da je nasigurno telo Milana Nešića pronađeno na Adi. Međutim, ostaje pitanje zašto onda rukopis nije završen, kao i činjenica da se još uvek dešavju mnoge neverovatne stvari. Ne samo da bez telefonske veze odjednom ostane čitav Novi Beograd – jer je neko noću pajserom obio telefonski šaht, bonsekom presekao, pa odneo nekoliko metara mnogožilnog kabla od skupocenog bakra – ili da iskoči voz iz šina jer je neko demontirao i pokušao da utovari i odveze višetonske tračnice, kad već neotkriveno prođe ko je to švajs‑aparatom nekoliko meseci ranije isekao i odneo razvijeni svitak iz bronzanih ruku spomenika Nikole Tesle pred Tehničkim fakultetom – nego baš i otvorena nasilja nad ljudima. Otmu ženi iz ruku tašnu u po bela dana, uz pretnju pištoljem ili ne, svejedno, ili pretuku vlasnika automobila kad izađe da ih opomene što mu kola obijaju. A ni ubistva nisu izostajala, nastranu revolveraški obračuni bandi, nego tek – pronađen ljudski leš ovde ili onde, ili pak nikad i ne bude nađen, a čovek zauvek nestao. S tim u vezi, dodali smo novinsku vest na kraju i, saobrazno, preinačili naslov trećeg dela knjige. Zatečeni naslov bio je od presude do (ne)izvršenja. Nismo hteli ni u zagradi da dopustimo mogućnost neizvršenja zakona, svejedno što danas Srbija liči, eto, na šumu u kojoj buja svakojaka bezobzirnost i nasilje, s jedne strane a s druge – prezanje, nemoć i moralna ravnodušnost.
Inače, proverili smo. Nešić je bio u pravu, taman posla da Vrhovni sud svojim stavovima tako đuture stavlja van snage pravosnažna opštinska rešenja. Reč je zapravo o konkretnim presudama tog suda iz godine 2005‑te, obrazloženim stručnoj javnosti u biltenu broj 2. Sve tri se tiču slučajeva gde pravosnažno rešenje o rušenju nije doneto pre stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, pa Sud stoji na stanovištu da se nakon stupanja i ne može doneti dok se ne reši po zahtevu za legalizaciju. Doduše, u zaključku se kaže da se na sve situacije u pogledu rušenja objekta bespravno podignutog pre stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji ima primeniti navedeni stav – navedeno pravno tumačenje, pre bismo rekli – ali je tu reč, kako videsmo, o pravno neokončanim ili, zapravo, ranije zaista neprijavljenim slučajevima. Pa ipak, da li je ova nepreciznost – umesto „u pogledu rušenja“ trebalo bi „u pogledu donošenja rešenja za rušenje“, to je precizan smisao, inače dolazi do kolizije sa prethodnim pasusom istog zaključka – da li je ovo ustupak političkom pritisku Koštuničine vlade, odnosno njegovom ministru Velji Iliću? Ili je – obzirom da se u dotičnom referatu navedenog biltena najpre citira član 171 – prosto previd da se zaključak može zloupotrebiti? Da se ljudska bezobzirnost nikad sama ne doseti gde su civilizacijske granice, kamoli da nije u pravu, te da moraš jasno reći:
Stani, stoj, ne smeš da otimaš, ne smeš da ubijaš!
U Beogradu, 31. decembra 2008.