Talk Show Aleksandra Tijanica

Da li ce doci do sudara Kostunica - Djindjic
Kad je apetit veci od razuma

    Ovo sto imam da vam poverim - tako je neugodno da cu to uraditi veoma uvijeno! Dakle, ako Kostunica u roku od trideset dana ne raskine neprirodni pakt sa Djindjicem, po cenu raspada DOS-a, "demokratska revolucija" u Srbiji predstavljace uskoro samo naprasnu promenu oblika bezvlasca a sam Kostunica englesku kraljicu muskog roda!?
    Naime, u drzavi gde hiperaktivni Mali Sloba ima glavnu rec - javni poslovi i dalje ce se voditi u licnu korist; mediji ce sluziti samo da njegovo misljenje propovednicki pretvaraju u verovanje; visak demokratskih parola zamagljivace manjak gradjanske odgovornosti novog rezima. Manjak odgovornosti, kazem, i novog rezima i novih lidera prepariranih da, bez velikog trenja, asimiliraju postojecu sivu i crnu finansijsku elitu, sacuvaju uhodani sistem nepravedne podele nacionalnog bogatstva i policiju zaposle na novim poslovima umnozavanja neuravnotezenosti ranjene Srbije i umornih Srba.
    U takvoj Srbiji, gde nam Djindjic soli pamet soleci, u stvari, sebi biftek, Kostunica predstavlja izolovanog, nemocnog moralnog propovednika svedenog na puki simbol Jugoslavije, zemlje koje nema. Bio bi, drugim recima, politicki dubler patrijarha Pavla i neka vrsta ambasadora, izlozbenog putujeceg eksponata Srba koji su se oprali pred svetom sami sebi promenivsi cud. Mazohizam umesto sadizma.
    Sustinski, savez Kostunice i Malog Slobe predstavlja obrazac braka iz obostranog racuna. Djindjic je, slomljenog srca, prihvatio Voju za ikonu srpske opozicije samo zahvaljujuci svojoj inteligenciji. Ona je, u njegovom slucaju, neznatno manja od njegove sujete. Znao je da samo Macor obezbedjuje izbornu vecinu; ali nije racunao da ce se podrska javnosti prosiriti u pravu maniju koja je samlela Slobu u prvom krugu. On je, dakle, hteo da Voja pobedi Slobu, ali da u toj pobedi ne ojaca preko mere koja bi ga ucinila previse mocnim u sledecem srpsko-srpskom politickom ratu. Taj rat, koji ce izbiti unutar roka od sest meseci, valja da resi pitanje ne samo gospodara Srbije vec ce predstavljati referendum o zivotu kojim cemo ziveti. Njih dvojica, naime, olicavaju dva sistema, dve veronauke, dva morala, dve zivotne filozofije, dve pravde, dve istine.
    Izostanak njihovog plej-ofa Zorana je lisio glavnog aduta u novoj borbi moci; nije vise morao da tvrdi kako su on i kolege stvorile Kostunicu, pruzile mu sistem i logistiku bez koje ne bi uspeo. Covek koji pobedi Slobu nokautom nije niciji proizvod; njega su, prakticno na samrti, rodili Srbi uhvaceni sudbinom kao zverinje kljusinama. Cak bih rekao kako je situacija potpuno obrnuta; Macor je napravio sve macice srpske opozicije u ovom kvartu.
    Voja je, pred izbore, pristao na genetski inzenjering, ubrizgao hormon rasta citavoj srpskoj opoziciji i oprao Zorana od vecine grehova koje mu ne bi oprostio ni blagorodni patrijarh Pavle. Razlog? Kostunica veruje kako je jedinstveni DOS neophodan da bi se na republickim izborima satrli slobisti, julovci, radikali i vukovci pa da se tek onda postave pitanja unutrasnjih razlika trijumfatora.
    Znaci, sa jedne strane imamo Macora koji pristaje da ubrizgava transfuziju onima koji bi da glasaju za njega zapusenog nosa; koji sve zna o svakome iz herbarijuma sujete, neobrazlozenog kompleksa vise vrednosti i dokazanog manjka realnosti.

U takvoj Srbiji, gde nam Djindjic soli pamet soleci, u stvari, sebi biftek, Kostunica predstavlja izolovanog, nemocnog moralnog propovednika svedenog na puki simbol Jugoslavije, zemlje koje nema

    Sa druge strane, imamo Zorana, sposobnog, zednog moci i gladnog vlasti, coveka koji je u samoj noci prevrata povukao najvise. On je naucio lekciju iz dva promasaja srpske opozicije ranijih godina. Kad se god nasla u situaciji da vrata vlasti otvori silom, da malo pogura zaljuljani sistem i obori ga, antislobisti se nisu odvazili da to ucine. Djindjic je odlucujuci, bitni faktor koji je ovog meseca modelirao opozicioni sistem da se sada ide do kraja po cenu - ili Sloba pada ili mi svi padamo!
    On je napravio kristale mase unutar gomile, podelio zaduzenja, navukao pancir i spremio se za finalnu predstavu. Kod njega je prvo dosao buljukbasa elitne policijske jedinice koju je stvorio Jovica Stanisic i koja ga ni danas nije izneverila; momci, inace svi odreda diplomirani zverovi, odbili su da pucaju u masu i lanac otkazivanja Slobinog represivnog aparata krenuo je od njih.
    Dok su svi ostali lideri DOS-a, ne verujuci u to sto vide, drzali vlast u rukama ne znajuci sta ce sa njom, Djindjic je tacno postupao po svojem starom snu. Opkoljen dvadesetoricom telohranitelja naoruzanih kalasnjikovima, u audiju pracen dzipovima, odmah je postavio svog prijatelja, vlasnika fri-sopova za direktora carine, svog drugog prijatelja spremio za premijera Vojvodine, svog treceg prijatelja za sefa policije, svog cetvrtog prijatelja poslao da bude sveopsti direktor i glavni urednik, zatrazio ostavke od generala, setao sa automatima po Palati federacije, aktivirao vec pripremljeni sistem preuzimanja velikih kompanija i banaka, razgovarao sa Milom o dnevnom redu Saveta odbrane - mada nije clan vrhovne komande.
    Njegove ljude je zahvatio histerican revolucionarni zanos; jedan od njih krenuo je da osvoji Direkciju za kontrolu vazdusnog saobracaja i ucini zanimljivijim zivot pilotima i putnicima koji imaju neosnovano jaku teznju da mirno slete. Naravno da se u svakoj revoluciji desavaju ovakve stvari; naravno da pragmatizam u svakoj revoluciji, za lidere, ima prednost nad principijelnoscu. Ali, niko sem Zorana nije tako pozurio da svojim bogatim prijateljima vrati usluge koje su oni tokom ovih godina napravili njemu. Niko, sem njega, nije rizikovao sukob sa Kostunicom koji je zaustavio vecinu ovih stvari.
    Niko se, na kraju, sem njega nije toliko zamerio gotovo svim kolegama iz DOS-a koji ga javno prozivaju da je oteo za sebe sva ovlascenja u pregovorima sa prezivelim slobistima, da se ne javlja ni Velji Ilicu na mobilni - sto moze biti nezdravo s obzirom na tradicionalni manjak humora medju Cacanima, da ne konsultuje nikoga ni za sta?!
    Sta je u pitanju? Djindjic, po meni, ima zdrav plan. Hoce da postane premijer Srbije i tek sa tog mesta da se upusti u sukob sa Kostunicom. On gazi sve pred sobom ne bi li sebi obezbedio bolju startnu poziciju za ono sto veruje da je neizbezno. Bice to sukob Vojine harizme i Zoranovog smisla za organizaciju, njegovog osecaja za znacaj aparata i medija. Zato Djindjic vec pravi medijski, finansijski i policijski sistem kojim opkoljava principijelnog Kostunicu oslonjenog na ekskluzivnost sopstvenog odnosa sa Srbima. Hoce li to biti dovoljno kad Zoran institucionalizira svoju poziciju najjaceg medju dosovcima? Niko medju njima, sem Gorana Svilanovica i Velje Ilica, ne odvazuje se da bilo sta kaze Malom Slobi.
    Posto zna da ce se DOS podeliti na pristalice Kostunice i njegov tim, Zoran ovih dana, preko medija koje kontrolise, neumereno reanimira politickog mrtvaca Milorada Vucelica, praveci od njega ili predsednika socijalista ili sefa njihove frakcije koja ce se odvojiti od Miloradove dvostruko neprolazne ljubavi - Milosevica. Srbija, kontrolisana od Djindjica i njegovog, vec dugo godina, najblizeg prijatelja Vucelica, po tom planu treba da nadje saveznike medju Brdjanima - ako Milo hoce, onda dobro, ako nece hoce Marovic - i da odele Srbiju od Jugoslavije i Kostunicu ostave bez radnog mesta!
    Prakticno, Voji bi se dogodilo ono sto je zateklo Gorbacova kojeg je unistio Jeljcin proglasivsi Rusiju nezavisnom drzavom. Ni Gorbacov nije mislio da ce mu se to dogoditi. Ali, dogodilo se! Ni Kostunica danas nece da rizikuje ishod republickih izbora - mada bi dve frakcije DOS-a sigurno dobile kontrolu nad parlamentom u savezu sa SPO - i, potpuno u skladu sa svojom prirodom, bira resenje koje njega izlaze vecoj opasnosti sutra. To jeste njegovo pravo.
    Ali, sta cemo sa Srbijom? Sta cemo sa Srbijom koja, vodjena od ljudi ciji su apetiti veci od razuma a sujeta jaca od opsteg interesa, samo menja dekor ropstva? No, stepen socijalnog sadizma ostaje isti i svi ljudi koji su napravili bogatstvo u slobizmu, kroz Djindjica i Vucelica, kao kroz levak, ulice se u novi sistem. Nastradace samo nekooperativni kao dokaz pravne i objektivne drzave koja se rastala sa sopstvenom prosloscu.
    Dakle, moja poruka Kostunici - ako Djindjic uradi samo ono za sta je sposoban i samo ono na sta je spreman, Srbiji nema spasa! A ni tebi! Sad biraj mesto, vreme i nacin. Ili cekaj. Mozda ja gresim? To bi mi bilo sefte