12. mart. 2002.

Sloba - bumerang

Taman je smatran daleko i definitivno prevezenim u Hag S/Zloba se vratio poput bumeranga putem televizije. Njegovo postojanje na "mestu moći" - TV ekranu udahnulo je novi život strankama koje su doživljavale svoje zenite kada je Sloba postavljao kontekst i uslove za to. Tako revival doživljava i SPO vraćajući se iz jednoipogodišnje hibernacije tokom koje se ništa nije promenilo - stara opsesivna osvetoljubivost za političke poraze i nepriznavanje činjenica, apsolutna uverenost u slogan "jedino Vuk".  

11. mart. 2002.

Ipak je bolje ne menjati ništa

Sad je postalo potpuno jasno da je Hag glavno političko pitanje u zemlji i da je Đinđićev pokušaj da razvoj učini glavnom temom propao negde između slabe strane pomoći i tajminga haškog tribunala koji je uveo novog/starog igrača ponovo u nejasnu igru. Đinđiću je sada ostala kontrola štete -  skidanje Miloševića sa ekrana RTS-a, dobar put po Srbiji i eventualno bolja ekonomska situacija posle januarsko-februarskog pada standarda. A možda i novi frontalan sukob kao uvod u nove izbore. Biće bolje da se umesto intriga, za taj sukob ponovo spreme argumenti.

5. mart. 2002.

Beograd je (deo) svet/a

Prva slavna ličnost koja je u poseti Beogradu, ispostavilo se da je Bob Hoskins, koji je u Beogradu poslom: glumi u italijanskom filmu "Dobri papa" čiji se delovi snimaju u studiju na Košutnjaku. Kaže da je univerzalan glumac, glumio je Musolinija, a sada glumi papu koji je ostao u dobroj uspomeni. Bio, naravno, u poseti kod gradonačelnice.

25. feb. 2002.

Kriza identiteta

Imamo bar tri fronta gde akteri doživljavaju sebe sa otvoreno duplim identitetom. DSS je deo DOS-a, ali ipak Koštunica kaže: "Ako DOS namerava da preuzme Miloševićev instrumentarijum mi ga u tome ne možemo sprečiti." Vojvodina je deo Srbije, ali ćete i tu čuti "U Vojvodini ovo, a u Srbiji ono". Treći slučaj je već poslovična Crna Gora koja je naravno i deo Jugoslavije i nije, a to stanje bi trebalo i da se ozvaniči ako su tačne najave o Solaninom planu. Kako to da nam na širokom planu nedostaje volja da se odredimo jasnim identitetom? Još jedna stvar koja sve vuče na dole.

23. feb. 2002.

Demokratski raj

Ko bi pre 5. oktobra znao da će naša demokratija biti sistem u kome svako radi ono sto ne želi. Tako, Crna Gora nece postati nezavisna, a Jugoslavija nece biti "pretemeljena". DSS ostaje u  DOS-u, a Đinđić se mora u Boru štititi "neviđenim" obezbeđenjem i najavljivati otpuštanje radnika. Smatra se da "Hag nije mesto pravde", a ipak će to biti medijski događaj ove i sledeće godine i saradnju sa Hagom podržava većina građana. 

17. feb. 2002.

Slobomania i pometnja

Ponovno pojavljivanje S. Miloševića u javnosti zakovitlalo je ponovo stare emocije i pokazalo koliko je komplikovano misliti i govoriti istovremeno uspostavljajući i sam kontekst govora. Emocije su onda ono što ljude deli. Bogdan Tirnanić je u ovoj nedelji zaključio da bi mogao da počne da govori šta misli pojedinačno o ljudima što ga je izvuklo iz zaborava u kojeg ga je bacila ista sredina koja može da razmišlja samo u etiketama i političkim interesima. Njegove tekstove možete čitati u Nacionalu koji još nema svoju Web stranu, i u NIN-u, već čuveni tekst o Festu. Cela slika odaje pometnju, nastalu nedovoljnim trudom da se promene stvarno promisle. Eh, kada bi bar moglo ništa da nas ne uznemirava.

11. feb. 2002.

Govor negativnih stereotipa 

Koliko li su "Euro" tek Hrvati?

Lider Reformista Vojvodine Mile Isakov izjavio je da su sve dosadašnje promene "šibicarenje na srbijanski način". I u emisiji "Klopka" na TV Pink pomenuta je izjava Sonje Biserko da će Srbiju napred povući Euro-srbi, u koje je ona ubrojala Srbe iz Hrvatske i Vojvodine. Ovu izjavu ona je prokomentarisala tvrdnjom da ona nije sporna "jer postoje razlike unutar naroda". Medjutim, javno izražavanje vlastitih negativnih stereotipa je predvorje govora mržnje i virtuelno cepa govorni prostor koji može da funkcioniše samo oslobođen od generalizacija koje imaju prizvuk moralne razlike koja se utvrđuje mestom boravka.

9. feb. 2002.

Evropljani preuzimaju NBA

Peja All-star

Peđa Stojakovic, opušten kakvim ga je Bog dao, osvojio je ovogodišnje takmičenje u brzom izvođenju trojki. Večeras će igrati prvi put i na All-star utakmici, zajedno sa Džordanom i ostalim zvezdama NBA. Jelena Dokić, morala je da, zbog povrede, preda finale turnira u Parizu Venus Vilijams. Prethodno je u neizvesnom meču pobedila prvi put u karijeri Moniku Seleš. 

Usporite, pa ćete imati pravi uvid

Pršuti

U subotu na 2 kanalu RTS-a bila je ambiciozna emisija o globalizaciji sa Neletom Karajlićem, Rambom Amadeusom, Simonidom Stanković i još dosta mladih ljudi. Rambo je izneo i jednu svoju ekonomsku teoriju: "Pre deset godina kompjuter koji sada košta 1500 DM koštao je 30000 DM - jedan pršut je i tada i sada koštao 20 DM kilo. To znači da je pre deset godina trebalo 100 pršuta za jedan kompjuter, a da je sada dovoljno 5 pršuta. To znači, ako ekstrapoliramo ovu tendenciju, da će za koju godinu biti dovoljan i jedan pršut za jedan kompjuter, a za deset godina možda i trideset komjutera za jedan pršut. I sad ja pitam sadašnje ekonomske vodje ove zemlje šta treba da proizvodimo: pršute ili kompjutere? I još "o politici se ne može razmišljati bez filozofije i religije". Eto ko jedini brani filozofiju kod nas. Svršeni sociolog, Predsednik skupštine Novog Sada itd. Borislav Novaković, novu politiku kod nas upravo karakteriše sa "Nema filozofije".

Šta treba osuditi?

"Antihrvatski dzihad" 

Utakmicu Partizan-Cibona nije komentarisao nijedan političar ili kolumnista, nije je bilo medju predlozima za Utisak nedelje itd. U Hrvatskoj takodje, bez osude i pomena ni političara ni sportskih novinara. Sve je to ipak inspirisalo Petra Lukovića da napiše: "pored antihrvatskog džihada u košarkaškom slucaju "Cibone""(Reporter). Dakle ono što se dešavalo u dvorani, nije eventualno antisrpski džihad, ali samo pominjanje toga jeste antihrvatski. U tom antihrvatskom džihadu ucestvuje i Slobodan Šnajder u riječkom Novom listu: "U kojoj bi to još zemlji u Evropi, a gotovo svaka je imala neku svoju inačicu fašizma, bilo moguće ovakvo paradiranje fašističkim znakovljem, koje uz to izravno ugrožava proklamirane temelje ustavnog poretka, kao što izravno potiče na mržnju i isključivost koje su već nanele toliko zla?" U izboru iz novina imate dva izveštaja o dogadjanjima na utakmici.

 Uzajamno šamaranje

Maršićanin nije izabran za ministra

Možda ste videli muzički spot u kome se dva lika naizmenično šamaraju. DS i DSS su međusobne odnose približili ovoj slici. Za promenu, sada Đinđić  optužuje DSS za veze sa kriminalom, a Maršićanin, pak kaže da je "kamarila (oko Đinđića) u panici". Zauzvrat, Maršićanin nije izabran za saveznog ministra jer su poslanici glasali "po savesti", iako je prethodno prekinuta sednica republičke skupštine kada neki nisu glasali "po našoj volji". Povod jakoj medijskoj kampanji je prva godina republičke Vlade, ali sve ima intenzitet jedne izborne kampanje.

Miš među zvanicama

Boža Đelić, Atommrav, najpopularniji među mismitrima Đinđićeve vlade (44% građana misli da zaslužuje najvišu ocenu) ovako je reagovao na jedan događaj- Danas: Smeh u sali izazvala je pojava miša koga je jedan radnik Centra „Sava“ jedva izbacio šutirajući ga nogom. Predsedavajućeg Ruslana Jemcova iz Svetske banke trčkaranje miša asociralo je na „državnog službenika koji ne može da se snađe u reformama“. Danijela Cvjetičanina, pak, na „reklamni trik proizvođača kompjutera koji znaju kakva je naša oprema“, dok je ministar Đelić oštro kritikovao rukovodstvo Centra „Sava“ izražavajući nadu da zbog ovog incidenta Svetskoj banci neće biti naplaćene usluge.