Dzon Travolta je pustio bradu

U kultnom filmu Terija Gilijama "Kralj ribara" kao "naturscik" pojavljuje se i Tom Vejts koji konstatuje da je anarhija vec pocela jer gradjani knjizare i biblioteke tretiraju kao javni WC. Simbolika je surova. Knjizevnik Svetislav Basara pojavljuje se u filmu "Munje" i to kao narkoman koji rezignirano trazi malo intime za jos jedan aperkat u venu. Pitamo ga ima li i u toj njegovoj filmskoj minijaturi nekakve simbolike?
    - Nisam imao nikakav simbolican motiv. U "Munjama" sam se pojavio na nagovor Sergeja Trifunovica i za vreme snimanja uopste nisam imao predstavu da se radi o ozbiljnom filmu. Mislio sam da je to jos jedan klasican srpski film, medjutim pokazalo se da je to odlican film i uopste mi nije zao sto sam se tu pojavio u jednoj maloj ali intrigantnoj roli. Uglavnom, nikakve simbolike nema.

Dule Savic, "Atomsko skloniste", dramenbejs, "urbana gerila", tranzicija, kriza identiteta... U takvom kontekstu "Munja" Vasa uloga nije samo zanrovska egzibicija i stilska vezba. Ona ima logicno mesto u "koordinantnom sistemu konfuzije"?
    - Mislim da je to bio rediteljski koncept da se u filmu pokaze razlicitost generacija. Reditelj ima dosta postovanja prema starijoj generaciji ali ocigledno je da su njegove sipmatije na strani generacije kojoj i sam pripada. Pojavljivanje svih ovih ljudi iz starije generacije nosi nekakvu senku patine: te su narkomani, te penzionisani fudbaleri, nekakvi luzeri sa zurki. To je dosta simpaticno, a na kraju to tako i jeste jer se smena generacija mora obaviti. Ako zahtevamo smenjivost u politici isto tako se moramo zalagati i za smenjivost u generacijma i to je sasvim u redu.

Da li vam film vise deluje nekrofilno ili ostavlja utisak novog urbanog manifesta kako su ga neki vec brze bolje nahvalili?
    - Pa meni deluje kao logican nastavak jednog trenda koji je otpoceo filmovima Srdjana Dragojevica kao osvezenje u srpskoj kinematografiji koje se dogodilo upravo u najmracnijem periodu u poslednjih pola veka i mislim da ce taj trend, ukoliko nastavi ovim tempom i u ovom smeru, a ne vidim razloga da ne bude tako, napraviti od srpske kinematografije jednu zanimljivu pojavu zapazenu i u svetu.

Ovih dana prema Vasem scenariju pocinje snimanje filma "Bumerang" koji je prva jugoslovensko-kanadska koprodukcija. Reditelj je Dragan Marinkovic, glumacka podela interesantna: Anica Dobra, Petar Bozovic, Rambo Amadeus, Lazar Ristovski... Kakav ih je to basarijanski scenario skupio na jednom mestu?
    - Taj scenario je takodje srodne poetike sa ovim najnovijim ostvarenjima o kojima smo pricali. Ono sto je karakteristicno za moje knjige i romane karakteristicno je i za taj scenario koji je naravno prilagodjen filmskom jeziku jer su film i roman veoma razliciti mediji. Tu cemo videti i crni humor i apsurd...

Mozda sira publika ne zna da negde u Srbiji postoji kafic "Bumerang" ciji ste Vi bili pasionirani gost?
    - To je jedan kafic u Uzicu u kojem se svojevremeno skupljala moja ekipa i na neki nacin ovaj scenario i film su omaz tom kaficu u kom se dogodilo puno interesantnih i lepih stvari.

Taj kafic pominjete i u svom romanu "Luni tjuns"?
    - Da, "Bumerang" je bio kultno mesto u Uzicu, a osim toga sto sam licno vezan za njega, samo ime poseduje i odredjenu simboliku jer bumerang je sprava koja se, kada je bacite, vraca i udara obicno u glavu onog neopreznog.

U "Bumerangu" (kaficu) i dan danas iznad sanka stoji okacena jedna "mumificirana" bicikla. Da li je ta skalamerija "krajputas" posvecen Vasem kultnom romanu "Fama o biciklistima"?
    - Ne pamtim kada sam poslednji put bio u "Bumerangu", ali mislim da je bicikla postavljena upravo zbog "Fame o biciklistima". Enterijer je radio moj prijatelj arhitekta Mikica Jovanovic i mislim da je on cak obelezio i mesto na kome sam sedeo. I u "Bumerangu" je doslo do smene generacija. Tamo se okuplja mladji svet. Ja tamo vec dugo ne idem.

Treutno pisete i novi roman: "Dzon B. Malkovic". Prava je retkost da u Srbiji romani dok su jos u procesu proizvodnje imaju ovako raskosan marketing kao "Malkovic" koji ukljucuje cak i bilborde. Kada treba da se pojavi knjiga i da li je ona nastavak vaseg prethodnog romana "Kratkodnevnica" i njene glavne junakinje Nane ?
    - Knjiga treba da se pojavi u maju, a sto se bilborda i marketinga tice to je valjda duh Zapada dosao na ove prostore i u svakom slucaju treba pohvaliti nameru direktora "Narodne knjige" da i reklamnim potezima pokusa da priblizi knjige sto siroj publici. "Dzon B. Malkovic" nije nastavak "Kratkodnevnice" ali je u veoma tesnoj vezi sa njom. Zapravo, ovoga puta pripovedac je Nana, glavna junakinja iz "Kratkodnevnice". U "Dzonu B. Malkovicu" ona prica svoju verziju dogadjaja od kojih mnogi nisu ni pomenuti u "Kratkodnevnici". Intriganto je to da je Nana promenila pol da bi napisala knjigu.

Ima li nekakve veze ovaj roman sa filmom "Biti Dzon Malkovic"?

TV pokretac postistorije   Skoro ste se u jednoj TV debati pojavili u drustvu sa Zoranom Lilicem i Tomom Filom. Gotovo nadrealna scena jer ovakvu ekipu, morate priznati, ni Vi ne bi skupili u Vasim romanima?   - Godinama govorim da svakodnevna realnost uveliko prevazilazi moc fikcije jednog coveka. On, ma koliko mastovit bio, ne moze da napravi tako apsurdne situacije kakve se desavaju u stvarnosti. Eto, sedeo sam sa bivsim predsednikom SR Jugoslavije koji je sada lider jedne minorne opozicione partije i sa advokatom Slobodana Milosevica koji u to vreme sedi u zatvoru. Istorija se stravicno ubrzava tako da tek treba ocekivati apsurdne TV emisije. Ovakvu realnost i jeste napravila televizija kao medij koji ne sluzi za informisanje vec za derealizaciju o cemu lepo pise Pol Virilio. Televizija, kao prozor trece generacije, unosi nestvarnost i paralizuje svet. Ona je pokretac doba postistorije. Dogadjaji vise nemaju unutrasnju logiku vec bivaju izazvani televizijom. Raspad Jugoslavije krenuo je bezazleno: TV emisijama u kojima su nacionalisti poceli da vade budjave mitove.   Zatim su jurodivi nizeg ranga i "proroci" dosli na TV. Pa onda su se pojavile nekave mape, potom prve oruzane carke... Televizijski je generisan i rat u Zalivu kao i NATO bombardovanje Srbije pre dve godine.

    - Nema nikakve veze. Dzon Malkovic se par puta pojavljuje u ovom romanu u epizodnim ulogama. Jednostavno, meni se ime Dzon Malkovic jako dopada. Najpre sam mislio da Nana uzme ime Dzona Travolte jer kada promeni pol ona menja i identitet, medjutim odlucila se da od Dzona Malkovica pozajmi ime, a da od Dzona Travolte uzme lik. Dakle, ne samo sto je promenila pol vec je plasticnom operacijom promenila i lik, a da bi to sakrila i da je ne bi jurili Travoltini obozavaoci, Nana je pustila bradu.

U poslednje vreme cesto prozivate "komuniste trece generacije" i govorite da se stranke desnice nisu borile protiv rezima Slobodana Milosevica da bi oni sada vedrili i oblacili. Kako detektujete te "komuniste trece generacije"?
    - Oni su sofistikovana vrsta komunizma. Doslovno to je treca generacija dece iz komunistickih familija koji su zgadjeni nad teorijom i praksom klasicnog, boljsevickog, komunizma. Medjutim, sama struktura tog misljenja nikako ne moze da se izbaci iz njihovih glava i sada se, na primer, umesto jednoumlja koje je bilo obavezno u komunistickim partijama javlja politicka korektnost koja je isto tako totalitarna i obavezujuca kao klasicno komunisticko jednoumlje. Dakle, ono sto je zajednicko komunistima prve i trece generacije, kojih ima raznih boja, jeste jedna rigidnost misljenja, manihejska podela sveta, ljudi i predmeta. Na jednoj strani je carstvo zla, a na drugoj, koja je vrlo nedefinisana i fluidna, jeste carstvo dobra. Stara prica se ponavlja u novom, kosmopolitskom, evrolevicarskom, liberalnom pakovanju.

Ne propustate da i Danas "generacijski" locirate?
    - Ne govorim ja toliko o redakcijskim tekstovima koliko o krugu spoljnih saradnika. Spisak je sirok. Oni Danas koriste kao tribinu za antireligioznu propagandu, za antitradicijsko delovanje koje umesto diktature proletarijata hoce da nametne diktaturu poststrukturalizma, feminizma... Nemam nista protiv da svako treba da ima tribinu sa koje ce da iznosi svoje stavove, ja samo komunistima trece generacije zameram netrpeljivost, rigidnost, uverenost da su jedino stavovi koje oni zastupaju ispravni a da je ostatak populacije ovde sacinjen od morona, idiota i ljudi kojima treba promeniti svest. Vidite, na primer, da jedna sorta od pedesetak novokomponovanih levicara svojata antiratnu akciju kao da je devet miliona i 990 hiljada ovde slepo sledilo Milosevica, a tih 50 odabranih iz Beogradskog kruga su jedini koji su se suprostavili.

Kako to da "antireligiozni" Danas ima specijalne dodatke za Bozic, Uskrs, cestita vernicima praznike, da njemu crkveni velikodostojnici daju intervjue, vernici iznose svoja uverenja i stavove...?
    Da se razumemo. Da ne bude zabune. Moje novine su Danas. Citam razne novine, medjutim jedina novina koju kupujem to je Danas i to upravo zbog njegovog profesionalizma. Ali, ideoloska obojenost nema mnogo dodirnih tacaka sa profesionalizmom.

Vi ocigledno smatrate da su civilno drustvo, ljudska prava...apstraktne i ideoloske konstrukcije?
    - To su apsolutno ideoloske konstrukcije. Mene ne interesuje blanko dobrota i humanost. U njima vidim opake zacetke nekakvih totalitarnih projekata.

S druge strane, i marketing Demohriscanske stranke Srbije, ciji ste Vi potpredsednik, mnogima deluje neukusno. Bog i Vladan Batic. Uz svo uvazavanje, gospodin Batic ipak nije svetac, a DHSS isposnicka kelija?
    - U marketingu DHSS koriste se nekave religiozne natuknice. Ja odmah moram da kazem da nisam pristalica toga. To nije moja ideja i ja sam cak imao potpuno drugaciji koncept advertajzinga DHSS, medjutim bio sam usamljen u tome. Protiv sam toga da se, kako ideoloske tako i religiozne floskule koriste za propagandu. I religioznost i ideologija moraju ostati u domenu licnog i to je najbolji nacin da se izbegnu zamke i ideologizovanog drustva i zamke teokratije.

Uprkos sto ste rekli da necete u kulturne institucije postali ste clan novoformiranog Srpskog knjizevnog drustva kao odgovora na Francusku 7.
    - Usao sam na poziv mojih prijatelja. Mislim da sastav tog udruzenja cine zaista pisci, a ne ljudi koji nekoliko objavljenih knjiga koriste kao alibi za sticanje politicke ili neke druge koristi.

Mislite li da nema razloga za strepnju da ce pojaviti jos jedan zatvoren krug, lobi sa svojim piscima, izdavacima, kriticarima i nagradama?
    - Ovde postoje samo dva lobija: nacionalisticki i onaj komunista trece generacije.

Da li ste zadovoljni bilansom rezultata od 5. oktobra do danas?
    - Pre jedno mesec dana bio sam veoma nezadovoljan. Danas vidim da se preuzimaju konkretne akcije, da je izgleda u DOS-u prevagnula jedna odlucna struja i da se radi na sustinskim promenama u svim domenima zivota. Konstituise se ono sto je temelj svake ozbiljne drzave, a to je pravni i poreski sistem bez kojih ona ne moze da funkcionise. Pred lice pravde privode se ljudi bivseg rezima, optuzeni za kriminal i zlocine. Porezi jesu nepopularni, pogadjaju siromasne ali drugacije ne ide jer drzavu vise ne moze finansirati Savezna uprava carina kao sto je Kertes finansirao Milosevicevu paradrzavu. Ili porez ili kriminal. Nema treceg izvora finansiranja drzave.
    Zoran Panovic