Drugi
miting
ujedinjene
opozicije
u
Beogradu
"Građanska
neposlušnost
je
jedini
lek"
Iako nije bio masovan kao prošli miting, čini se da je drugi miting ujedinjene opozicije imao smisla, jer je ponudio odgovor opozicije na porast nasilja u društvu. Većina govora je imala upravo tu određenu temu: više nije problem da li je većina građana za promene, problem je kako odgovoriti na nasilje režima koje može uslediti i pre i posle izbora, ako na njima opozicija pobedi. Odgovor opozicije se sastojao od deklarisanja protiv nasilja, poziva na građansku neposlušnost i, na kraju, od iskazivanja odlučnosti da se pruži otpor nasilju, ako ono eskalira, svom snagom. Glavna parola okupljenih ljudi je bila "Ustanak!", ali se samo oštra retorika lidera slagala sa tom porukom
Evo
samo
kratkih
crta
iz
govora
nekih
od
lidera.
Reagujući
na
skandiranje
mase,
Vuk
je
rekao
da
ustanak
neće
biti
potreban,
ako
se
sve
sudije,
a
sa
njima
i
oficiri,
akademici,
profesori
i
svi
ostali,
budu
ugledali
na
sudije
i
tužioca
iz
Požarevca
koji
su
odbili
da
učestvuju
u
montiranom
procesu
protiv
prebijenih
članova
Otpora.
Vidno
umoran
od
rasporeda
koji
je
imao
tih
dana
(miting
na
Ravnoj
Gori),
Drašković
se
trudio
i
da
demantuje
režimska
tumačenja
stisnute
pesnice
Otpora,
pokazujući
sliku
ogromne
pesnice,
koja
je
istorijskom
ironijom
(koja
je
veoma
česta)
krasila
salu
kongresa
na
kome
je
Slobodan
Milošević
izabran
za
predsednika
SKS.
Đinđić
se
još
više
vezao
za
aktuelnu
situaciju
(prethodnog
dana
Goran
Matić
je
najavio
mere
protiv
Otpora):
"Mi
smo
danas
ovde
da
uputimo
jednu
kratku
i
jasnu
poruku,
poruku
momcima
i
devojkama
iz
Otpora,
da
im
kazemo:
svaka
im
cast.
I
da
uputimo
poruku
režimu:
ako
udarite
na
našu
decu,
tu
je
kraj
mitinzima
i
govorima."
I
on
je
pozvao
"uniformisana
lica"
da
odbiju
poslušnost
režimu,
naglasivši
da
se
politički
spor
pretvorio
u
sukob
zdravlja
i
bolesti,
izbor
između
povratka
u
svet
i
trećeg
svetskog
rata
sa
tim
svetom.
Koštunica
je
ceo
svoj
govor
posvetio
nasilju,
verbalnom
i
fizičkom,
unutrašnjem
i
spoljnjem,
rekavši
da
"u
Srbiji
nasilje
postaje
nesto
normalno,
a
nenasilje
nesto
nenormalno"
i
"Mi
smo
ovde
da
bi
osudili
to
nasilje".
On
je
rekao
da
se
posle
policijskog
nasilja
vezanog
za
miting
u
Požarevcu,
koje
je
bilo
povod
za
miting,
desilo
nešto
mnogo
strašnije:
"mučko
ubistvo
Boška
Peroševića
u
Novom
Sadu",
izrazivši
"najdublje
žaljenje
i
osećanje
povodom
te
tragedije"
i
ogorčenje
zbog
kasnijih
manipulacija
režima.
On
je
završio
govor
porukom
da
nije
tačan
grafit
koji
se
pojavio
na
Dorćolu:
"Srbija
ubija"
i
da
je
tačno
da
Srbiju
ubijaju
spoljnjim
i
unutrašnjim
nasiljem
i
da
treba
reći
NE
srpsko-srpskom
ratu
koji
možda
odgovara
i
Miloševiću
i
Vašingtonu,
ali
koji
Srbiji
ne
odgovara.
Mladić
iz
Otpora
je
govorio
o
simbolu
pesnice
koja
predstavlja
solidarnost
i
jedinstvo
i
pozvao
okupljene
da
solidarnost
pokažu
u
sledećim
danima
kada
se
može
očekivati
pojačana
represija
režima
protiv
opozicije.
On
je
demantovao
optužbe
protiv
Otpora
koje
je
vlast
iznela
povodom
ubistva
u
Novom
Sadu
i
pozvao
na
odavanje
pošte
Bošku
Peroševiću
minutom
ćutanja.
U
tom
minutu
nije
bilo
ničeg
što
bi
odavalo
nepoštovanje.
Naravno,
sav
ovaj
govor
protiv
nasilja
nije
mnogo
uzbudio
"TV
Dnevnik".
Oni
su
se
ponovo
prošetali
kamerom
po
mitingu
pre
njegovog
početka,
najčešće
slikajući
asfalt
ispod
nogu
kamermana,
montirajući
uz
te
slike
ton
najave
prvog
govornika.
Zanimljivo
im
je
bilo
što
su
Đinđić
i
Batić
obukli
majice
Otpora,
što
je
bio
i
dokaz
čija
je
Otpor
organizacija.
Zaista
se,
zajedno
sa
Mićunovićem
na
mitingu,
može
upitati
vredi
li
sadašnjim
vlastima
bilo
šta
govoriti.
