Aleksandar Tijanic, polemika

Povodom teksta Vesne Pesic "Crni oblaci, opet"
Vecito prolece, ponovo

    Ko pise tekstove, kakav je u ovim novinama od utorka potpisala Vesna Pesic, sklon je i drugim porocima! Ovo tvrdim jer njeni "Crni oblaci, opet", ne predstavljaju novinsko stivo bilo kojeg zanra, vec kompilaciju dve direktne pretnje i jedne nedvosmislene presude.
    Najpre, pretnja Danasu - da ubuduce ne objavljuje moje tekstove kojima dokazujem, da jedan lider DOS-a, pod moralom podrazumeva sve sto ga dovodi u neugodan polozaj. Onda pretnja citaocima - da se uzdrze od konzumiranja moje opore verzije srpske stvarnosti, bas kad smo resili sve probleme i kad nama vladaju andjeli.
    Na kraju, velicanstvena presuda: ukoliko se popravim, promenim recnik, nacin razmisljanja, stil i dizajn - ona mi nudi licencu za javne nastupe. Ukoliko, pak, teske misli izrazavam teskim recima i odbijam da se unapred priklonim autoritetu predstavnika vlasti - bicu prokazen kao novinar kojeg je Sloba zamolio da caskom rasturi DOS. Ko ce to bolje od mene da uradi, kad su vec zakazali tajna policija, batinasi i vojska?
    Pogodjena mojim recnikom ("ja i mnogi drugi citaoci") Pesiceva slaze, doslovce, kamaru svojih izraza po cijoj se kolicini prepoznaju losi tekstovi, netalentovani autori i njihova namera. Doslovce citiram ovu zaprepascenu citateljku i autoricu priloga za reanimiranu rubriku odjeci i reagovanja. Nema potrebe da citaocima skrecem paznju kako nijedan od izraza koji slede ne postoji u mom tekstu ni kao prednacrt:
    - "neprijatno iznenadjenje, zgranutost, opauciti, izgaziti, psovke i vika, sokantno, nevaspitano, smrtonosna pretnja, grozno, dizanje kose na glavi, ofucano, Kurta i Murta, opasno, uvredljivo, nije ljudski, zastrasujuci, prijatelj mocnih dama, mrkli mrak, opauciti, raspaliti, puci ko zvecka, rupcaga, pljuvacina, mrznja, zavrtanje sije, konji i magarci, alergija na teske reci, strasti, zloslutne istine, novo doba, prejake formulacije, covek bivsih i opasnih vremena".
    Toliko o recniku, stilu, idilicnoj slici Srbije, cvecu, postenju i sindromu pravosudnih tekstova. Sad o sustini! Lako je prilepiti meni par etiketa. Jos je lakse mocnoj zeni, kandidatu za Nobela, pretiti meni, obicnom, malom novinaru. Lako cemo se sloziti da bih ja tesko mogao duze od sekunda netremice da gledam u oci patrijarha Pavla. Priznajem! I Curuviji ste oprostili takozvane rupe u biografiji, tek kad je dobio rupe u glavi. No, kao i on, ni ja nisam zainteresovan za vas sud, oprostaj ili ocenu mojih tekstova. Pisacu ih cak i ako vecina bude protiv njih. Naime, u stvarima inteligencije i pitanjima istine, vecina ne igra nikakvu ulogu.

Ne trazim da se DOS raspadne - kao da to zavisi od moje volje - pre nego sto srusi slobiste, radikale, julovce i sepeovce na sledecim izborima. Samo smatram normalnim da recept coveka, koji je posluzio kao zastava nacije u rusenju Milosevica, mora da bude prevladjujuci na svim nivoima, na svakom mestu i obavezan za sve u procesu stvaranja nove drzave

    Ali, skrecuci temu na moj gresni lik Pesiceva, kao negovateljica Djindjica, skrece fokus sa njegovih prljavih pampers-pelena, skriva pokusaj da se kidnapuje nacionalni bunt Srba i da se predstavi samo kao rezultat neverovatne sposobnosti opozicionih stranaka te maskira cinjenicu da unutar pobednika postoji jaka teznja da se, u novom startu, srpsko novinarstvo osedla, zauzda i istimari.
    Da li ja napadam njenog mezimca Djindjica ili Velja Ilic koji klasno kaze da je hiperaktivno cedo srpske opozicije uzelo previse vlasti, previse mesta za svoje ljude, prevelika ovlascenja za sebe i svu slavu za prevrat? Zasto Vesna ne napise uvredljivo pismo Velji? Zar se boji da ne bude bagerisana?
    Zasto ne napise uvredljivo pismo generalu Perisicu koji u novinama kaze kako postoje lideri u DOS-u koji su predominantni u odnosu na ostale? Sto ne napise ovu gomilu prideva na racun Gorana Svilanovica koji je napustio mesto koordinatora za medije DOS-a. Razlog? Citiram, jedan njegov kolega lider mesetario je po sindikatima medijskih kuca? Sto ne istrazi Vesna ko gura Vucelica u sve srpske medije? Ko je skinuo serijal novinarskog vremeplova sa RTS-a? Ko ogovara Kostunicu pred stranim diplomatama? Ko glasno govori po Crnoj Gori kako je predsednik Jugoslavije samo njegov trenutni projekat, ali se pokazao nedovoljno efikasnim i modernim pa ce morati da se zaobilazi? Sto ne pita kakve su obaveze lidera o kojem govorimo prema sivoj finansijskoj i politickoj zoni? Zasto se ne raspita koga je doticni predlagao za ministra policije u prvim razgovorima sa socijalistima?
    Zasto ne pogleda ko od lidera koristi stranacki aparat da salje pretece poruke ljudima potpisujuci tudja imena i smrtne presude novinarima?
    Neka principijelna, postena i pravedna a zaprepascena Vesna pobije bilo koju od ovih mojih tvrdnji? Neka kaze sta u njima nije tacno? Ne napadam ja Djindjica, ja samo tvrdim da je danas DSS najveca stranka, a ne DS! Velicinu stranke ne cini broj faks-aparata i brojnost partijske birokratije. Tvrdim da je odnos stranaka tri prema jedan u korist DSS, a odnos Kostunice i Djindjica pet na prema jedan u korist prvog. Na osnovu cega Djindjic onda izvlaci takvu poziciju i takvu moc?
    Ne trazim da se DOS raspadne - kao da to zavisi od moje volje - pre nego sto srusi slobiste, radikale, julovce i sepeovce na sledecim izborima. Samo smatram normalnim da recept coveka, koji je posluzio kao zastava nacije u rusenju Milosevica, mora da bude prevladjujuci na svim nivoima, na svakom mestu i obavezan za sve u procesu stvaranja nove drzave. Nema povlascenih, nema eksteritorijalnih, nema privilegovanih i nema Karadjordjeve zvezde sa macevima za utrosak djula u dokazivanju prvoborackog staza i Obilica medalje za broj faks-aparata.
    Svaka je politika autorizacija buducnosti i smatram da je Srbima danas ponudjena antimilosevicevska buducnost u dve verzije: jedna koju personifikuje Kostunica i drugu, koju olicava Djindjic. Jedan gleda na parlament kao na crkvu, drugi kao na kazino. Ne vrede tu apeli za idilicnim opisima, za izbegavanjem teskih reci. Stvari jesu takve kakve jesu, a ne kakvima se pricinjavaju Pesicevoj. Te dve skole valja da se rastave bez svadje, bez buke, bez optuzivanja ali to je nesto sto svi znaju. Samo Pesiceva brine ne znajuci koliko je tanka korica sloboda i demokratija u zemlji i kakve ale postoje iza vidljive zavese gradjanske revolucije.
    Ako smo, medjutim, vec u Raju, zasto mesec dana posle rusenja diktatora nijedan drzavni ili paradrzavni medij jos ne ispunjava elementarne profesionalne standarde? Jesu li krivi samo novinari ili strahovita podzemna borba pobednika da se na kontrolna medijska mesta postave svoji ljudi. Ako smo vec u Raju zasto Pesiceva pise ovakav tekst izbegavajuci sustinu a baveci se autorom? U kojoj bi to zemlji sveta ovaj ugledni sociolog objavila tekst u novinama polemisuci sa necim sto se u civilizovanom svetu naziva stilom i autorstvom. I neprikosnovenim pravom svakog slobodnog coveka da raspravlja o ljudima koji odlucuju o zivotima svih?
    Na osnovu cega ona misli da se sadasnji vladari nece neosetno i ljupko povezati sa porocima? Zasto misli da medju njima nema onih koji ce od Srbije otimati kao da je vec mrtva? Zasto smatra normalnim da ona u novinama ima rezervisan prostor za sudove, a da novinari nemaju isti status u politickom zabranu? Zasto misli da i ovo novo vreme nema svoju patolosku stranu i potrebu da novinarstvo, teskim recima i teskim mislima, cuva ono cemu su doprineli vise nego neki sadasnji pobednici. I u zrtvama vise, i u ucinku, i u razbijanju straha.
    Na kraju, nesto o ukusu. Zar nije malo neugodno, Pesiceva, da od mene branite Kostunicu koji je za vas, do pre mesec dana, predstavljao Seselja u fraku?