Forum

Javnosti

Skoro sve što služi da se čuje glas naroda u Beogradu, u prestonici Srbije, zatrveno je. Zato vam se obraćamo na ovaj način. Ovaj skup je zato i skupština koje nema, i nezavisni mediji kojih skoro da nema. Ovaj skup je glas naroda kojeg proganjaju, tamniče, batinaju, ućutkuju. Nisu ga ućutkali, nije umukao.

Kada smo rešili da vam se ovako obratimo, pre koji dan, neposredan povod bio je otimanje i gušenje preostalih nezavisnih elektronskih medija u Beogradu. Pošto smo se dogovorili da držimo ovaj skup, na udaru se našao, još jedan put, univerzitet.

Rečju, sve što u Srbiji misli, sve što Srbiji dobro misli na udaru je. Od juče su zakatančili i univerzitet. Trojke, četvorke, petorke batinaša haraju fakultetima. Ministarstvo koje bi trebalo da se bavi visokim obrazovanjem unajmljuje parapoliciju da zavodi red po fakultetima. Na pojedinim fakultetima ispiti se polažu pred profesorima u prisustvu njihovih telohranitelja. Onima koji bi da se školuju ne da se da se školuju. Umesto pravila kojima se garantuje autonomija univerziteta zavode se pravila koja važe u zatvorima. Kao i da ozloglašeni Zakon o univerzitetu nije dovoljan, već ga u primeni treba učiniti još grđim nego što stvarno jeste.

Zašto je to tako? Odgovor na to pitanje davno je dao srpski pesnik, kazavši jednostavno: znanje je moć. Ako je znanje moć, onda ono može da se suprotstavi moći režima. Tog suprotstavljanja Miloševićev režim se plaši.

Kada je reč o moći znanja da podsetim. Znanje naših stručnjaka pomoglo nam je da zlo koje su nam natovske države nanele bude manje, snošljivije. Setimo se bitke naših stručnjaka kada je napadnut elektroenergetski sistem. Tu bitku smo dobili zahvaljujući znanju naših ljudi. Setimo se svih onih maketa mostova, puteva i tenkova koje je NATO besomučno razarao. I za to je bilo neophodno znanje. Da znanja nema, ne bi ništa što je uništeno u bombardovanju bilo obnovljeno do danas. Ono što je obnovljeno nije obnovljeno zahvaljujući demagoškim parolama režima, već stručnosti i umeću naših građevinara. Da bi sačuvao vlast po svaku cenu Miloševićev režim hoće da uništi znanje, na kojem počiva snaga, stabilnost i odbrambena sposobnost svake države.

Kao da im sve to nije dovoljno, pripremaju se na sva zvona da donesu zakon protiv terorizma. Zakon protiv terorizma je zakon protiv neistomišljenika, zakon protiv građana. A neistomišljenike listom proglašavaju za teroriste. Do juče smo bili izdajnici, od sutra ćemo biti teroristi.

Kada je pravi zakon protiv terorizma trebalo doneti, nisu ga doneli. Kada je izbila albanska pobuna, kada je na scenu stupila teroristička organizacija OVK, nije im palo na pamet da takav zakon donesu. Naprotiv, omogućili su legalizaciju terorista, a njihovim vođama pružili priliku da postanu stranačke vođe, vojne starešine, diplomati.

Mi ne možemo i ne smemo da čekamo. Mi se moramo stalno i svakodnevno, promišljeno suprotstavljati režimu nenasiljem, znanjem i istinom. Protest u Beogradu mora obuhvatiti celu Srbiju. Protesti u Srbiji moraju preplaviti Beograd. U protest se mora uključiti sve: i ono što su stranke i ono što nisu stranke i pojedinci. Tom i takvom režimu moraju otkazivati poslušnost pojedinci, profesije, institucije. Kao što su to učinile neke sudije. Kao što je to učinio rektor jednog univerziteta, kao što su učinili pojedini fakulteti Beogradskog univerziteta.

Moramo ponavljati ne režimskom nasilju i obmanama. Sve dok vlastodršci ne shvate besmislenost, bezizglednost politike koja se zasniva na nasilju i lažima. Sve dok ne shvate koliko su sami. U Požarevcu 9. maja imali su prilike da vide u čemu je razlika između lažne, televizijske slike stvarnosti i stvarnosti same. To treba da vide i u celoj Srbiji. Onda će shvatiti da postoji samo jedan dobar izbor, jedan izlaz. Za njih same, za opoziciju, za narod. To su demokratski izbori.

Moramo se izboriti da Miloševićev režim ode na izborima, ali da za sobom ne ostavi prazan prostor, koji će spremno popuniti neko sa strane pretvarajući nas u protektorat. Tamo gde naš narod živi imamo već dva protektorata. Onaj u RS i na Kosovu. Iz ovog drugog Srbe proteruju. Ne treba nam i treći protektorat.

Ma šta bilo, ma kako da to učini, opozicija na buduće izbore mora izaći jedinstveno. Druge formule koja garantuje uspeh, demokratske promene, jednostavno nema. Mi se međusobno razlikujemo, ali u tome je i naša snaga. Posle izbora možemo se sporiti i međusobno nadmetati. Jer tada će već Srbija biti ono što danas nije - demokratija.

Do izbora, takođe, moramo delovati jedinstveno. Za to, međutim, nije dovoljno da jedinstvo među sobom postignu samo političke stranke, nego i sve sindikalne organizacije, studentske organizacije, nevladine organizacije, naučna, strukovna, umetnička udruženja. Ni među njima ne sme biti podela, niti iko treba da očekuje da se ostali udruže pod njegovom kapom. Jednostavno, treba da budemo zajedno i da pomognemo jedni drugima, da se zajedno otarasimo bede. To nam je jedini i zajednički program.