|
| V.Milutinovic: |
|
Jedinstvena
lista
bez
zajedništva Već
se
golim
okom
vidi
da
opozicija,
što
je
jedinstvenija,
odnosno
sto
više
ljudi
sedi
zajedno
za
istim
stolom,
može
da
proizvede
manje
zajednicke
strategije
i
programa.
To
dobija
izraz
i
u
otvorenom
propagiranju
nečinjenja
bilo
čega.
U
izjavi
za
NIN,
Ognjen
Pribićević
kaže:
"Što
god
loše
da
uradi
opozicija,
...
prednost
ne
može
da
izgubi".
Iz
njegove
stranke
su,
u
više
navrata,
na
inicijative
SZP
odgovarali
da
"neki
u
opoziciji
treba
da
se
kontrolišu"
ili
da
se
"uozbilje".
Strategija
se
izgleda
sastoji
u
tome
da
nema
strategije
i
da
birače
koji
su
protiv
vladajućih
stranaka
ne
treba
mučiti
još
i
time
za
šta
su.
Ovaj
način
ophodjenja
pokazuje
da
SPO
jedinstveni
nastup
opozicije
vidi
kao
ostvarenje
nekadašnjeg
svog
zahteva
da
"ostala
opozicija
stane
iza
SPO",
a
SPO
trenutno
zahteva
da
se
ne
čini
ništa,
ili
ništa
mimo
dogovorenog
sa
njima.
Tema
koju
trenutno
SPO
ne
podržava
je
pravljenje
jedinstvene
liste
opozicije
-
na
prvi
sastanak
ekspertske
grupe
koja
je
trebala
da
utvrdi
principe
po
kojima
bi
se
ta
lista
pravila
predstavnik
SPO
nije
ni
došao.
Iz
svega
ovoga
se
može
zaključiti
da
je
jedinstvenost
opozicije
na
veoma
krhkim
osnovama.
U
javnosti
je
neaktivnost
opozicije
već
uzeta
kao
činjenica
i
u
vise
napisa
je
primećeno
da
će
ovakva
opozicija
teško
privući
neopredeljene
birače
da
uopšte
izadju
na
izbore,
ali
još
uvek
kao
dominantni
zahtev
stoji
jedinstvena
lista,
a
ne
razradjena
strategija
i
zajednički
program.
Pred
ulazom
u
zgradu
gde
se
odvijao
zadnji
sastanak
opozicije
stajali
su
aktivisti
Otpora
sa
transparentom
"Ko
izda
-
pizda".
Medutim,
treba
se
setiti
da
izdaja
opozicije
nije
definisan
pojam
isto
kao
i
"izdaja"
uopšte
kod
nas.
Koalicija
"Zajedno"
se
raspala,
a
u
javnosti
nije
bilo
jasno
ko
je
"izdao".
Da
li
je
to
uradio
Drašković,
ucenjivanjem
oko
političkog
programa
i
javnom
diskreditacijom
Djindjica
zbog
sastanka
sa
Miloševićem,
ili
ovaj
drugi
neprihvatanjem
Draškovića
kao
predsedničkog
kandidata?
Isto
se
može
desiti
i
sada
i
sasvim
je
svejedno
što
javnost
onog
ko
razbije
opoziciju
unapred
proglašava
"politički
mrtvim".
Jer
to
može
baš
da
godi
ušima
onih
koji
bi
nekog
iz
opozicije
rado
videli
izvan
"ujedinjene
opozicije".
Time
se
ionako
ništa
ne
gubi
pošto
je
taj
"politički
mrtav",
pa
prema
tome
i
ne
oduzima
nikakve
glasove
ostalima.
Nije
teško
zamisliti
situaciju
koja
bi
i
sada
mogla
dovesti
do
raspada
današnje
ujedinjene
opozicije.
Recimo
da
SPO
ponudi
SZP-u
ponižavajući
broj
mandata
na
zajedničkoj
listi,
a
SZP
taj
predlog
odbije
i
svako
ostane
pri
svome.
Ova
mogućnost
je
realna,
jer
sada
SPO
kao
kriterijum
za
takvu
listu
nudi
rezultate
izbora
iz
97-me
na
koje
SZP
nije
ni
izašao.
Ko
je
u
tom
slučaju
izdao
ujedinjenu
opoziciju?
Poenta
ovih
razmišljanja
nije
u
tome
da
bi
sada
trebalo
povesti
ozbiljnu
raspravu
koliko
mandata
kome,
nego
da
je
to
jedino
što
nam
je
ostalo
kada
vidimo
zapanjujuću
nesposobnost
opozicije
da
reči
koje
su
stavili
u
svoju
platformu
obaviju
nekim
zajedničkim
duhom,
koji
bi
učinio
da
se
bitno
odvoji
od
nebitnog
i
tehničko
od
suštinskog.
Jedinstvena
lista
je,
uz
ovakvu
prošlost
stranaka
opozicije
i
ovakav
izborni
zakon,
samo
tehničko
pitanje.
Glasovi
neće
biti
rasipani,
a
to
se
u
jednokružnom
većinskom
izbornom
sistemu
čini
neophodno.
Ali,
ako
se
i
reši
to
tehničko
pitanje,
ostaju
mnoga
suštinska
pitanja.
Ne
treba
kriti
da
su
trenutno
u
opoziciji
"ujedinjene"
veoma
različite
političke
stranke.
One
mogu
da
se
zaista
ujedine
samo
ako
povedu
raspravu
o
suštinskim
pitanjima.
Ona
ne
treba
da
bude
sprečavana
zato
jer
to
stvara
imidž
nesloge
u
opoziciji.
Nesloga
se
u
različitim
stavovima
vidi
samo
ako
su
oni
izrečeni
bez
promišljenosti
i
bilo
kakve
volje
da
rasprava
donese
nešto
novo.
A
sloga
opozicije
će
zaista
biti
nešto
novo.
Ako
se
pogledaju
suštinska
i
konkretna
pitanja
mnogi
će
morati
da
menjaju
svoju
politiku
da
bi
se
do
toga
stiglo.
Sve
je
to
moguće
samo
ako
se
traži
više
rasprave,
a
ne
manje.
|
