U nekim javnim izjavama elemenata zalaganja za revolucionarnu pravdu nesumnjivo ima. Toga ima i u novinama, a katkad mediji mogu biti uvod u nesto sto moze dovesti do krsenja zakona. U tom pogledu mislim da upozorenje takve vrste ima smisla. Imate toga i u izjavama ljudi koji bi pravo morali da brane umesto sto ga relativizuju i obesmisljavaju. Imate ljude od pravne struke koji ce vam reci da se novi poredak legitimise obracunom sa politickim protivnicima. Mislim da to nije dobro. Ono sto je ovoj zemlji posle svega preko potrebno jeste jedna vrsta unutrasnjeg mira, civilizovanog, pravno regulisanog odnosa izmedju onih koji su na vlasti i onih koji su u opoziciji, jer oni koji su danas na vlasti sutra mogu biti opozicija. To vise od pola veka nije bio slucaj i moramo da ulozimo maksimalne napore da to imamo danas. Mozda u tom pogledu treba biti i oprezniji.
    Ta opreznost je neophodna jer onaj koga su zmije ujedale i gustera se plasi. Neposredno, i baveci se nasom novijom istorijom video sam kako revolucionarna pravda izgleda i ne bih zeleo da se ponovi. Ali u svesti ljudi ima neverovatno olakog odnosa prema necemu sto su pravo i vladavina prava.
 
Ne bih sprecavao sudjenje Milosevicu

- Kako mozemo promeniti sistem bez obracuna sa onima koji su upropastili zemlju?
    - I vi govorite o obracunu.
    - U redu, sudjenje po zakonu.
    - Govorite o obracunu, a ja insistiram na odgovornosti. Nijedan demokratski poredak i pravna drzava ne mogu biti izgradjeni na neodgovornosti, vec na odgovornosti pripadnika i starog i novog rezima. Tu nikakve razlike ne smeju da postoje. Zalazem se za nesto sto je odgovornost i jednakost svih pred zakonom. Jos po Dusanovom zakoniku ljudi su bili jednaki, razume se ondada i na pocetku ovog novog milenijuma treba svi da budu jednaki. I pripadnici starog rezima koji su se itekako ogresili o zakon, ali svakako i novog.
- Mislite li da Milosevicu treba suditi i zbog cega? Nelegalne kupovine vile na Dedinju ili neceg ozbiljnijeg?
    - Sigurno da je Miloseviceva istorijska odgovornost mnogo veca od jednog stambenog slucaja, a koji ce biti oblici te odgovornosti, o tome ce odlucivati sudovi. Opet dolazimo na teren necega sto je tekovina demokratske i liberalne ideje, a to je podela vlasti. Odgovornoscu bivseg rezima pa i Slobodana Milosevica bavice se sudovi postujuci zakone. Nije moje da sudim bilo kome. Kao politicar mogu da govorim samo o njegovoj politickoj i istorijskoj odgovornosti. O tome govorim proteklih 10 godina. I u svom predizbornom programu govorio sam o odgovornosti coveka koji je olicavao tadasnji poredak, a to je Slobodan Milosevic. Ne treba ni da podsecam sta sam i kada govorio o njegovoj odgovornosti, ali na mestu sefa drzave ne mogu se baviti sudskim istragama i optuznicama.
- Da li vase zalaganje znaci i da ako istrazni organi i sudovi pokrenu postupak protiv Milosevica, necete sprecavati istragu i sudjenje?
    - Sigurno. Ako covek da prednost nacelima, a mislim da sam celog zivota davao prednost nacelima, onda cu to u svakoj prilici uraditi. Funkcija na kojoj se nalazim obavezuje me jos vise da postujem nacela koja sam postovao i kada nisam bio na vlasti.
- Ako bi nadlezni organi odlucili da Milosevica predaju Hagu, da li biste i to postovali?
    - Jos jednom dolazimo do necega sto se zove podela vlasti. Veoma sam iznenadjen kolika mi je moc pripisana i to mozda mnogo vise van zemlje nego u zemlji.
    - Mozda zbog vaseg prethodnika koji je drugacije shvatao vlast i ustav.
    - Ne samo zbog toga i ne samo zbog jednog prethodnika, vec i zato sto vlast, na zalost, drugacije shvataju oni koji danas predstavljaju demokratski zapad. I oni su pomalo zaboravili sta moze da uradi predsednik jedne drzave. Zato sto su u odnosu koji su imali prema malim drzavama smatrali da se sve stvari resavaju preko jednog coveka. Zahvaljujuci tome stvoren je kult Slobodana Milosevica. Njegov kult nije izgradjen u ovoj zemlji. Gradnja je doduse zapocela ovde krajem 80-tih, ali je 90-tih godina na izgradnji kulta Slobodana Milosevica mnogo vise radio demokratski svet, narocito Klintonova administracija. Smatrao sam i smatram da nijedna licnost ne moze na sebe da preuzme odgovornost za sudbinu cele zemlje.
- Da li to znaci da ne biste sprecavali mogucu ekstradiciju?
    - Nisam ovlascen da sprecavam. Mogu da imam svoj politicki sud o tome i o Haskom sudu. Taj sud sam izneo u razgovoru sa Karlom del Ponte i ne samo tada. On se svodi na dobro poznato nacelo pravde koja podrazumeva da isto postupate u jednakim ili slicnim slucajevima. Haski tribunal na zalost u istim ili slicnim slucajevima postupa razlicito. Gospodji del Ponte sam na nekoliko primera pokazao selektivnost pravde Haskog tribunala, a selektivna pravda nije pravda. Kada je rec o optuzenima, samo je politicki i vojni vrh SRJ i RS optuzen. Od celnika drugih ucesnika nesumnjivo krvavog rata na tlu bivse Jugoslavije niko nije pomenut pred Haskim sudom.
    - Ali Dario Kordic, vodja bosanskih Hrvata nedavno je optuzen pred Haskim sudom.

Postoji, nazalost, tendencija da se problem terorizma otkloni time da se ne ucini nista, da se resavanje problema uslovljava odredjenim zahtevima. Vreme ce pokazati da to nije dobro jer se nasilje siri i ka makedonskoj granici. Vojnici Kfora nisu u stanju da se staraju ni o toj, ni o administrativnoj granici Kosova i Srbije, ni o bezbednosti Srba na Kosovu

    - Postavljate ozbiljna pitanja ili ne? Znate da je Karl Bilt prilikom necega sto je americka administracija, a i deo nasih opozicionih politicara, zvala akcija hrvatske vojske i policije u Krajini, izjavio da bi se medju odgovornima za nesumnjivo brojne zlocine tokom "oluje" mogao naci i pokojni hrvatski predsednik Tudjman. Bilt to vise nikada nije ponavljao. Za mene je svaka zrtva zrtva, a svaki zlocinac zlocinac i uopste nije vazno da li je Srbin, Hrvat, Albanac, Musliman ili Bosnjak, ali znate da postoji epizoda u tom ratu koja se zove Dobrovoljacka ulica u Sarajevu. To je slucaj koji apsolutno ne na osnovu komandne, vec direktne odgovornosti tereti Aliju Izetbegovica. Na to je uostalom u svojoj knjizi ukazao i general Mekenzi.
    Znate da se hrvatski general albanskog porekla Agim Ceku prosetao od operacije "oluja" do rata na Kosovu, ostavivsi iza sebe mnogo zlocina, a ni njega Hag ne pominje. Nesumnjivo je da je haska pravda vrlo selektivna ili politicna, ali naravno dolazimo na teren necega sto je realnost. Ova zemlja treba da prezivi, a udaraju je sa svih strana, jug Srbije, Kosovo. Ispostavilo se da se cak ni odnosi sa Crnom Gorom ne mogu urediti na valjan nacin. Za velikosrpski nacionalizam vas optuzuju cak i kada kazete, pa dobro neka se Crna Gora na referendumu, ma kakav on bio pa i ako izadje 10 odsto gradjana, odluci za samostalnost, ali ce onda njeno rukovodstvo snositi odgovornost za eventualne posledice po region. Ako smo sa svim tim problemima suoceni onda je pitanje saradnje sa Hagom nesto sto predstavlja jednu neminovnost jer treba preziveti.
    Svestan sam toga, ali nikada necu uzdizati u nebesa i hvaliti Haski tribunal. Moj stav je da treba da pokusamo da u veliku kolicinu nepravde i selektivnosti Haskog suda unesemo malo vise pravde i prilagodimo se realnostima danasneg sveta.
    - Da su se sudovi ove zemlje pozabavili ratnim zlocinima, mozda potrebe za Hagom ne bi ni bilo. Ali to nije bio slucaj ni ovde ni u bivsim jugoslovenskim republikama.
    - Tu bih se sa vama slozio, ali mi nismo imali sudove ni za mnoge druge stvari. Mislim da potreba za Haskim sudom proizilazi iz neceg drugog, politicke filozofije koju je zastupala Klintonova administracija. Rec je o necemu sto je u mnogo cemu imalo elemente demokratskog totalitarizma i pokusaja da se americki interes ispolji u svakom delu sveta i da se on stiti i nametne ne samo na materijalnom planu, vec i vrednosnom. Haski sud je trebalo da bude instrument te ideje. Mislim da bi se cak i da su sudovi u ovoj zemlji radili kako treba, da bi pokusaj ostvarenja te ideje o americkoj hegmoniji opet dosao do izrazaja. Haski sud je imao taj zadatak i mislim da je to bio eksperiment i da je na tom primeru trebalo pokazati kako se to moze sprovesti i sire. Tu se sad stvari menjaju posto je politika sadasnje americke administracije nesto drugacija.
 
NATO je samo postavio uslove

Rasvetliti sudbine nestalih   -Mislite li da sudovi i javnost ove zemlje treba vise da ucine na rasvetljavanju otmice Ivana Stambolica?   - Sigurno da treba. Dugo smo imali cudnu situaciju dvovlasca na nivou republicke vlasti. Hvala Bogu sada je drugacija situacija. Sa vecinom problema, pa i sa nestankom Ivana Stambolica republicka vlast moze tek sada da se pozabavi. Sada postoje novi drzavni organi, MUP, stosta se promenilo u sudovima i siguran sam da ce se tim problemom pozabaviti. Pri tome ne treba zaboraviti da nestalih ima jako mnogo i to uglavnom na Kosovu. Slucaj Ivana Stambolica privlaci paznju zato sto se radi o javnoj licnosti i protivniku Slobodana Milosevica, ali ne mogu opet da ne dodjem do necega sto je nacelo neselektivnosti. Svaka zrtva je zrtva. Svako nestalo lice je nestalo lice. Svaka nesreca, nesreca. Svaka tuga je na kraju krajeva ista. Koraks bi mogao i druge da crta   - Da li vam se dopadaju Koraksove karikature u Danasu?  - Na koje mislite?   - Na neke na kojima ste vi predstavljeni, a koje su mnogi u vasoj stranci kritikovali.   - Bilo bi krajnje neuputno da sudim o bilo cemu sto se na mene odnosi, karikaturu ili tekstove u bilo kom, pa i u vasem listu. O tome treba da sude citaoci. U karikaturama gospodina Koraksa uocavam, medjutim, jedan problem koji se ne tice samo mene. Mislim da citav deo stvarnosti koji utice na odnose u nasoj zemlji, gospodin Koraks zaboravlja. Iza takvog pristupa krije se bojim se pritajena glorifikacija svega sto postoji preko okeana i nipodostavanja svega sto postoji u ovoj zemlji. Mnoga od zala u ovoj zemlji generirana su spolja i to bi cini mi se mogao da bude zanimljiv predmet za Koraksovo pero.

- NATO je nedavno prihvatio fazno i uslovno suzavanje zone bezbednosti. Da li su uslovi NATO, ukljucujuci povlacenje Pristinskog korpusa, prihvatljivi za zvanicni Beograd?
    - Dok se ne dokaze suprotno, mislim da NATO nije sustinski prihvatio ideju o faznom ukidanju zone bezbednosti. NATO je postavio svoje uslove koji predstavljaju niz mera. Pomenuli ste jednu, a tu su i stvaranje multietnicke policije, promene u lokalnim institucijama. Mislim da je to u ovom trenutku jako mnogo, posto treba vremena da se to ostvari. Istovremeno NATO kaze da je ostvarenje svega toga uslov za ukidanje zone bezbednosti. Redosled stvari morao bi biti sledeci: Najpre bi trebalo resavati pitanje terorizma u zoni kopnene bezbednosti koji ugrozava ne samo ovu zemlju vec i region. Mislim da bi odgovor na to bio ispostavljanje novih uslova, izbegavanja odgovornosti za ono sto se desava na jugu Srbije. Postoji, nazalost, tendencija da se problem terorizma otkloni time da se ne ucini nista, da se resavanje problema uslovljava odredjenim zahtevima.
    Vreme ce pokazati da to nije dobro jer se nasilje siri i ka makedonskoj granici. Vojnici Kfora nisu u stanju da se staraju ni o toj, ni o administrativnoj granici Kosova i Srbije, ni o bezbednosti Srba na Kosovu, pa bi se moglo postaviti pitanje o cemu se staraju. Mozda samo o vlastitoj bezbednosti. Bojim se da smo svi, pa i Unmik i Kfor, postali taoci albanskih ekstremista. Posle masakra nad putnicima "Nis ekspresa" kod Podujeva smatrao sam da predsednik SRJ treba da ode na sahranu i da obidje ranjene. Nisam mogao da odem u Gracanicu zato sto se i Hans Hekerup plasi albanskih ekstremista.
- Znaci nisu mogli da vam garantuju bezbednost?
    - Tacno. Izgleda da je potrebno da se broj vojnika Kfor udestostruci kako bi osigurali zivot Srbima na Kosovu, obezbedili granicu izmedju SRJ i Makedonije i omogucili bezbedan odlazak na Kosovo jugoslovenskih zvanicnika.
- Dosta ste rezervisani prema izjavi NATO, ali pojedinci u VJ optimisticki izjavljuju da je to mozda pocetak povratka na Kosovo. Da li je njihov optimizam bez pokrica?
    - Ako saberete sve cinjenice, onda je ocigledno da je to u ovom trenutku tesko ostvarljivo. Znamo koja je sadrzina Rezolucije 1244 i u kom broju i na koji nacin VJ moze da se vrati na Kosovo. Uz sve ove probleme sa kojima smo suoceni trenutno o tome ne treba govoriti. Ali naravno ne sme se zanemariti obaveza druge strane, medjunarodne zajednice. Situacija na Kosovu i povratak na Kosovo je obaveza druge strane.
- Ocigledno je da ce ovih dana poceti pregovori sa Albancima sa juga Srbije. Sta ako oni ne odustanu od zahteva za specijalnim statusom, mogucnosti pripajanja Kosovu ili ako za pregovaraca delegiraju pripadnike OVPBM?
    - Specijalnog statusa nece biti.
- Hoce li biti pregovora ako predstavnici terorista udju u albansku delegaciju?
    - Postoje razni nacini na koje se nesto sto je interes albanskog zivlja na jugu Srbije moze izraziti. U njihovo ime ima ko da pregovara, ali oni koji su uzeli oruzje ili koji su stajali iza poslednjeg muckog ubistva tri policajca, ne mogu pregovarati. To je princip koji vazi u celom svetu. Nama su ranije mogli da budu nametani neki drugi principi po kojima i teroristi mogu da pregovaraju. Zahvaljujuci sudu bivse americke administracije jedan Hasim Taci mogao je da bude prvi pregovarac u Rambujeu. To je sve bilo moguce dok nismo oziveli demokratski uredjenu drzavu, koja podrazumeva postovanje standarda koji vaze za druge demokratske drzave, a jedan od njih je nepregovaranje sa teroristima. Da li bi u Francuskoj ili Spaniji neko pristao da direktno pregovara sa teroristima. Ne bi.
    Postupili bismo neodgovorno ne samo prema sebi vec i prema drugima i tom vladajucem demokratskom stavu prema terorizmu, ako bismo pristali da pregovaramo sa teroristima. Kada se kod nas pojavila dvosmislenost u izjavama da moze da se pregovara sa teroristima, raznim dipomatskim kanalima stigla su nam upozorenja iz zapadnih drzava koje taj problem takodje muci da se sa teroristima ne moze pregovarati. Ali naravno ko god bude pregovarao u ime albanske zajednice vodice racuna o svim tim slozenostima, raznim strujama. Oni ce to izmedju sebe regulisati, ali formalno niko ko je okrvario ruke ne moze ucestvovati u pregovorima.
- U jednom od prvih intervjua posle inauguracije izjavili ste da necete biti jugoslovenski Gorbacov. Da li jos to mislite?
    - Da i dalje to mislim
    - Ali u Crnoj Gori raste procenat pristalica nezavisnosti, a bice raspisan i referendum.
    - Tu opet dolazimo do necega sto su promenjene okolnosti od trenutka otkad je ova zemlja usla u krug demokratskih drzava. Ako se referendumi odrzavaju, onda to podrazumeva postovanje najvisih zakona zemlje, u ovom slucaju jugoslovenskog Ustava. Ako se ne vodi racuna o tome, hajde da vidimo sta je sa crnogorskim Ustavom. Ni on bas ne daje velike mogucnosti da se olako izadje iz zajednicke drzave. Hocu da verujem da taj crnogorski ustav nije izraz velikosrpskog nacionalizma jer su ga donosili ljudi koji su jos uvek na celu Crne Gore. Ako im je jugoslovenski Ustav nametnut, mada u njegovom donosenju ja nisam, a oni jesu ucestvovali, pretpostavljam da im njihov nije nametnut. Recimo da se od jednog i drugog odstupi, idemo dalje. Raspisuje se referendum, rekli smo moze i to. Postoje neki standardi u svetu kada je o referendumu rec i o vecini koja je potrebna da bi se jedan deo drzave odvojio.
    Postoje neki medijski uslovi, postoji posmatranje izbora, referenduma. Hocu da verujem da ce to sve biti uvazavano i postovano. Mnogi su interesi isprepletani, istorijski, savremeni, nacionalni. Srbi i Crnogorci izmesano zive i po Srbiji i Crnoj Gori. Na kraju krajeva, treba voditi racuna o jednom narodu cije misljenje mislim da postaje vrlo relevantno u celoj stvari. To su Bosnjaci koji imaju itekakvog interesa za ocuvanje zajednicke drzave da bi zaustavili svoje cepanje, pre svega mislim na cepanje Sandzaka. Imamo i sud medjunarodnih cinilaca, upozorenje EU i SAD da bi jos jedna promena granica mogla biti uvod u dalje dezintegracije. Hocu da verujem u sve to i da necu biti novi Gorbacov. Ako se uprkos svemu tome desi nesto suprotno, opet cu biti ono sto jesam.
    Necu nositi tudje prezime, vec cu imati iza sebe castan pokusaj da se sacuva nesto sto je po meni mnogo racionalnije, a to je odrzavanje i demokratizacija zajednicke drzave Srbije i Crne Gore.

Hapsenja nece nahraniti gladne

- Da li podrzavate zahtev vase stranke da Cankova Liga socijaldemokrata Vojvodina bude izbacena iz DOS-a zbog stavova o vojvodjanskoj autonomiji?
    - DSS nije nikad tvrdila da jedna stranka moze iskljuciti drugu iz DOS-a. Tu se mozda pre radi o pojedinim izjavama, tacnije reakcijama na neke neodmerene tvrdnje i zahteve. DOS sam mora u jednom trenutku da preispita istupe i delovanje nekih svojih clanica kada se neki problem pojavi i da zakljuci moze li dalje zajedno ili ne. Jako mnogo izjava upucuju na to da se LSV zalaze za nesto sto nije bila platforma DOS pre izbora 24. septembra. Vrlo je neobicno sto je do te promene doslo posle republickih izbora. Posto je u okviru firme DOS dobila ono sto je dobila, LSV menja svoj stav i istupa na nacin koji je suprotan onome sto je Platforma DOS predvidela za Vojvodinu pre izbora 24. septembra. Naravno da ta stvar mora biti razmatrana na DOS-u i onda ce odluka biti doneta kao i sve druge.
    - Na celu drzave nalazite se skoro punih pet meseci. Da li ste svesni toga da mnogi tvrde da se, od dolaska DOS-a na vlast nije nista promenilo. Struje nema, ljudi strajkuju, plate su male.
    - Svestan sam toga. Uvek sam mislio da treba vise da se bavimo tim egzistencijalnim problemima. Time se vracamo i na pocetak intervjua. Pravda jeste potrebna, ali hapsenja nece gladne uciniti sitim niti nezadovoljne zadovoljnim. Nama su potrebni i pravda i ekonomski oporavak, ali je proces konstituisanja vlasti tekao veoma sporo. Republicka vlada koja treba da se pozabavi ekonomijom i socijalnim problemima formirana je krajem januara. To je jednostavno tako i ranije nista nije moglo da bude ucinjeno. Znam da ce zvucati cinicno, ali mnogi od nas su cekali mnogo vise od nekoliko meseci. Cekali smo nekoliko decenija da se nesto promeni. Mi smo unesreceni ne samo politikom Slobodana Milosevica vec i njegovih prethodnika, ali i politikom koja je vodjena spolja prema ovoj zemlji. Kad sve to saberem, imam apsolutno opravdanje za to sto stvari idu sporije.
    S druge strane, meni je potpuno razumljivo da javnost mnogo manje prasta i da mnogo brze ispostavlja racune i zahteve.
    Safeta Bisevac

TEMA  subota-nedelja, 3-4. mart 2001.