Forum

Gde zivi i ko obezbedjuje gradjanina Slobodana Milosevica 13.10.2000.

Srbija sa cetiri predsednika

Srbija je ovog casa zemlja spustenih gaca; sa cetiri predsednika, tri vojske, dve policije, jednim parlamentom i nijednom vladom. Srpska politicka situacija je, dakle, autenticno neprihvatljiva!
    Niko, zvanicno, ne zna gde zivi gradjanin Slobodan Milosevic, ko ga obezbedjuje, kakve su njegove veze sa tajnom policijom, sta ima sa generalima (Pavkovic je licno, pre tri dana, kolima dosao po Kostunicu da ga vozi kod Slobe), ima li jos ambicija ili snage za puc i za koliki je deo sistema on jos uvek predsednik!?
    Srbi su, za sedam dana, dva puta glasali protiv Slobe. Jednom listicima, drugi put motkama. Za vampirski sistem - u kojem smo ziveli - to je malo. Moracemo kroz jos jedno cistiliste u roku od sedam do deset dana. Naime, istog trena kad pobednici postave pitanje smene generala vojske i policije, otkricemo vecitu istinu kako oni vise vole sebe nego Slobu i Srbiju zajedno.
    Hoce li se tada Pavkovic, Ojdanic, Lazarevic i kolege, prepustiti dobroj volji novih vladalaca i njihovim obecanjima da ih nece slati u Hag; ili ce, slutim, uzeti ono pismo filozofa Ojdanica, upuceno "ugrozenoj" srpskoj naciji, i jednim laganim vojnim udarom tipa "ni-za-Slobu-ni-protiv-Kostunice-vec-za-spas-srpstva-i-slobodu-zlatnu" zapecatiti pobednicku euforiju kulturno-umetnickog drustva srpske opozicije.
    Kostunica nije ovladao nijednom polugom sile - ni vojskom ni policijom; nijedna krupna oruzana formacija nije organizovano presla na njegovu stranu i najavila da ce braniti Beograd od bilo kakve pretnje. Sami generali, kad pricaju unutar svog lobija, znaju kako ne bi imali velike probleme oko zauzimanja strateskih tacaka. Ono sto ih brine jeste - da li ce narod oruzjem braniti ono sto je mislio da je vec izborio i hoce li, zbog takvog otpora, biti moguce upravljanje drzavom? Cak im ni rezervisanost Rusa i njihova podrska Kostunici vise nije znacajna.
    Sve je ovo, naizgled, placeno jevtino. Tradicionalno, u Srbiji ima vise mrtvih na osrednjoj svadbi no sto je bilo krvi one veceri kad su Srbi otkrili da mogu sve sto hoce - samo ako se usudjuju! Odmah iza toga, javila se neverica na obe strane: opozicija jos ne veruje da je sve proslo tako lako a slobisti ne mogu sebi da oproste sto su predali partiju pokera bez pokusaja da izvuku keca iz rukava. Sad se porazeni izuvaju, traze revans i hoce da pozajme pare za nastavak partije, od generala. Gadno!

Srbi su, za sedam dana, dva puta glasali protiv Slobe. Jednom listicima, drugi put motkama. Za vampirski sistem - u kojem smo ziveli - to je malo. Moracemo kroz jos jedno cistiliste u roku od sedam do deset dana

    Srpska situacija je stoga veoma originalna, ali veoma glupa. Imamo Kostunicu, Slobu, Milanceta i Djindjica kao predsednike; imamo dve uniformisane vojske, lojalne bivsem ili sadasnjem predsedniku, i narodnu vojsku kojoj je Kostunica ikona; postoje dve policije i nijedna prava vlada. Vlast se valja ulicama i ceka - ko ce je uzeti! Neko je to vec jednom rekao a ako nije moze da dodje ovde i to kaze.
    Socijalisti, sto je nezamislivo za bilo koju evropsku stranku, nisu promenili rukovodstvo, nisu odvojili socijaldemokratsko krilo ili bilo kakvu liberalnu frakciju od tvrdih maloumnika koji su nam upropastili drzavu i zivote i nisu se odrekli svog Boga. To sto gundjaju protiv njega, pricaju o unutrasnjoj izdaju ili o Miri koja ih je upropastila - inace su oni radili sjajno, vise je znak brige za sopstvenu glavu nego simptom otreznjenja i povratka u realnost. To je opasan simptom kojeg samo neupuceni mogu da previde.
    Posto su dosovci bolesni higijenicari, pa se gade kontakta sa radikalima i Vukom, ne skrivajuci zelju da ih dotuku i potpuno sklone sa srpske politicke scene, slobisti ce u njima ponovo naci saveznike. Ako ne za puc, ono bar za parlamentarne igre kojima ce ogaditi zivot pobednicima. Seselju i Vuku, naime, pobednici nisu ostavili ni najmanji politicki castan izlaz mada su se obojica nudila.
    Zasto tvrdim da je situacija izuzetno dramaticna? Svaku politicku analizu sadasnjih prilika Srbi moraju da zapocnu faktom da je Sloba one noci naredio upotrebu sile, da je to naredjenje preneo Vlajko, (koji je, doduse, toliko glup da ga je mozda pogresno interpretirao), da je vojska cekala hoce li policijski specijalci da krenu na masu da bi se i oni pridruzili. Milosevic je te noci naredio pocetak gradjanskog rata. Niko ne zna sta je u sistemu otkazalo jer sada, u pola glasa, mnogi slobisti tvrde kako je rat izbegnut njihovim odbijanjem naredjenja.
    Za tu uslugu Srbima, oni traze da se ostave na polozajima na kojima su sada. Da se vojska i policija izuzmu od promena i ostanu, u svim konvulzijama kao oaze proslosti. Ili, sto je verovatnije, kao arbitri, kao fizicka snaga koja posreduje, po svojoj proceni, izmedju politickih opcija. Ako Kostunica na to pristane, moze odmah da obuce uniformu regruta i ode na obuku gde ce ga strogi desetari obuciti kako se drzi kalasnjikov (da ga ne bi drzao kao Mira Skoric mikrofon na onoj cuvenoj slici sa Kosova).
    Ako povuce nagli potez smenjivanja, imace samoodbrambenu reakciju Pavkovica i druzine, maskirane brigom za srpstvo. Macor, kako ga protivnici nazivaju, mora pazljivo da vuce poteze. Dok je narod bio na ulicama, mogao je, protivno svojoj naravi, da deluje i bajpas sistemom, hajduckim smenjivanjem glavesina vojske i policije. Ali, to nije hteo jer to nije mogao da podnese. Kako su dani odmicali, svi -sa one strane - lagano su se stabilizovali a Macor je cvrsto odlucio da postuje proceduru i svoju narav. Ako mu sve to podje za rukom, dugovacemo mu vise nego sto mozemo da vratimo.
    Naravno, da je citava srpska gradjanska konvulzija u opasnosti; naravno, da DOS za protivnika ima prikrivene sadiste koji su napravili sistem u kojem se Srbi nisu hranili mitovima vec sopstvenom krvlju, nisu krali od vremena vec od sopstvenog zivota i nisu obmanjivali svet vec su lagali sami sebe. Ta glupost, sklonost ka zlu, mrznja koja razara, spremnost da se ubije - sav talog koji je ostao na gomili kao da se nista nije desilo, svi kreteni koji sad traze proceduru i demokratiju, zakonitost i pravdu, oni isti koji su od nas napravili mrtvace - danas Srbiji ponovo rade o glavi. Ali se hajka na ljude mora zaustaviti, kaznjavanje se mora prepustiti zakonu a zrtve rezima, ma koliko ih to bolelo, moraju se odreci mrznje.Po necemu se moraju razlikovati od svojih dzelata.
    Umesto da rese pitanje haosa dosovci dele funkcije; umesto da organizuju odbranu slabasne slobode, oni se gloze oko fotelja; umesto da bdiju nad postignutim, oni ne zaklapaju usta po televizijama. To je reseno, ljudi, nemate vise u sta da ubedjujete Srbe. Samo osigurajte ono sto su gradjani napravili. Kao da ste iznenadjeni pobedom, kao da ste deset godina spremali nesto drugo a ne preuzimanje vlasti, kao da niste verovali da je sve ovo moguce?
    No, ako izmedju normalne i paranormalne Srbije danas stoji samo dzinovski autoritet, neka vrsta novog populistickog bozanstva olicenog u Kostunici, bojim se da je to hrabro, ali nije dovoljno a jos manje pametno. Istorija ni njemu nece oprostiti ako posle dva demonstriranja gradjanske zelje za normalnoscu Srbi padnu na trecem ispitu inace omiljene srpske discipline - zabijanja koca vampiru u srce! Nadam se da mi verujete kad kazem kako mislim figurativno.
    Ako vampir zagrize novu vlast za vratnu zilu, bice otrovana zauvek. Kostunici je poslo za rukom da vec svojom pojavom iz slobistickog sistema izbaci sve gluposti. Ostale su samo ludosti. Koliko? Da vidimo!