|
|
|
ISTORIJA LINUXa
Tvorac Linuxa je Linus Torvalds koji je bio student informatike na Helsinškom Univerzitetu u Finskoj. On nije bio zadovoljan perfomansama operativnih sistema Windows I licencama UNIX-a, tako da je rešio da napravi mali operativni sistem koji bi iskoristio u akademske svrhe. Nije ni slutio šta će od toga izaći. Bio je inspirisan Minixom, koji bio mala verzija UNIX sistema. “Samo hobi ništa veliko i profensionalno”, bile su reči Linusa Torvaldsa poslate na news grupi 25 avgusta 1991. Taj svoj operativni sistem Linus je nazvao Linux, i ono što je bilo veoma bitno, od tada je Linux postao dostupan svim programerima širom sveta koji su mogli da se uključe u njegov razvoj. Bio je objavljen besplatno na internetu. Svoju prvu zvaničnu verziju Linuxa 0.02 objavio je 5. oktobra 1991. U tom trenutku pod Linuxom ste jedino mogli da izvšite bash i gcc, i bio je namenjen za razvijanje kernela (jezgro operativnog sistema). Bio je kompaktabilan sa standardom POSIX.1 iako nije imao licencu za njega koja se plaća. Sad se opet vraćamo na početak, šta je Linux. Linux je samo kernel dok su svi ostali programi i aplikacije delo programera širom sveta koje se nalaze pod GNU-ovom licencom GPL. GNU je pokret koji je nastao 1984 kao posledica nezadovojstva programera jer su svi programi bili zatvorenog koda. GNU je skraćenica za GNU is Not Unix. Njihov cilj je bio da svi programi u nekom operativnom sistemu budu otvorenog koda I da pod njihovom licencom GPL – General Public Licence mogu biti slobodno distribuirani I korišćeni besplatno. Kod Linuxa GNU je odradio sve delove operativnog sistema editore, kompajlere, programe…sve osim kernela, zato takav skup svih tih kompajlera sistemskih I drugih programa možemo nazvati GNU/Linux. Svi programi koji se nalaze pod GPL licencom mogu se slobodno distribuirati. Otvorenog su koda koji se može modifikovati pod uslovom da nakon toga može da nastavi da se slobodno distribuira otvorenog koda i da time ostane pod GPL licencom. Može se i prodavati ali pod uslovom da i dalje ostane otvorenog koda pod svim uslovima GPL licence. Sve to dovodi do ispravljanja grešaka u softveru i njegov unapredjivanja i razvijanja a time i razvoja programerskih sposobnosti. Inače u Linuxovom svetu postoje dva pokreta Free Software Foundation i Open Source pokret koji imaju dodirnih tačaka ali i razlika. Free Software Foundation vodi pokret pod nazivom Free Software koji prikuplja sredstva za GNU projekt i garantuje odredjena prava korisnicima zbog čega je i nastala GPL licenca. Garantuje sledeće: Slobodu da se program izvrsi, iz
bilo kog razloga, Drugi pokret Open Source na čijem čelu se nalazi Open Source Inicijativa čija je uloga da prikupi podršku za softver otvorenog koda (Open Source Software). Pokret podržava više tipova open source licenci a ne samo GPL. Posledica dostupnosti kodova je da niko ne mora da izmislja nesto sto je vec izmisljeno, da svako moze da ispravi greske koje uoci, i da na taj nacin pomogne razvoj odredjenog softvera. Open Source licence koje podrzava OSI uglavnom ne dozvoljavaju da se tako modifikovani programi prodaju, vec postuju autorska prava i ekonomske interese proizvodjaca. Dok pod GPL-om softver se može prodavati ali pod uslovom da ne izlazi iz okvira GPL licence. Iako imaju razlike, ova dva pokreta imaju isti cilj što ih pokreće da medjusobno saradjuju. Što se tiče Linuxa postoji velli broj različitih distribucija, po nekim podacima preko 200. Većina se može besplatno skinuti sa interneta ili naručiti direktno od te distribucije. Cena obično nije veća od cene medijuma. Neke distribucije uz instalacione diskove isporučuju I neke dokumentacije kao I tehničku podršku na odredjeno vreme. Pokreće se pitanje gde je njihova zarada. Oni uglavnom zaradjuju na tehničkoj podršci, dizajniranju i administriranju specijalizovanih Linux distribucija, na komercijalnim distribucijama I programima itd.
|