|
|
|
ISTORIJA UNIXa
UNIX je nastao daleke 1969 u AT&Т Bell-ovim istraživačkim laboratorijama. Njegovi tvorci su Ken Thompson i Dennis Richie. Oni su želeli da veoma popularnu igru sa automata Space Invaders prebace na tada već zaostao računar DEC-ov PDP-7. Dennis Richie je ranije radio na razvoju operativnog sistema MULTICS, čija je osnovna namena bila da služi super računaru. Taj projekat je propao, a Ken Thompson i Dennis Richie su iskoristili njegove pozitivne strane i to ubacili u UNIX, koji je prvenstveno bio namenjen za jednog korisnika . Uporedno sa razvojem UNIX-a radili su i na razvoju programskog jezika C koji je završen 1972. Nakon toga, UNIX će biti implementiran na programskom jeziku C. To će biti veliki korak u razvoju operativnih sistema jer su oni da tada pisani na mašinskom jeziku, što je značilo da za svaki novi računar bilo potrebno napisati operativni sistem iz početka. Tada će nastati verzija 3 UNIXA. Pošto je kompanija AT&T Bells bila monopolska, prema američkim zakonima nisu imali pravo na prodaju UNIX-a. Tako da će Ken Thompson i Dennis Richie svoj operativni sistem podeliti sa američkim univerzitetima, pritom im ustupivši kod. Prva masovno korišćena verzija UNIX-a je verzija 6 iz 1975. Nakon verzije 7 doći će do raspada kompanije AT&T Bells na više manjih, tako da će se stvoriti uslovi za izradu komercijalnog UNIX-a.. Za njega će biti zadužena tada oformljena grupa UNIX Support Group (USG) u okviru AT&T Bells-a. Pre nego što je postao komercijalan, UNIX nije bio slobodno distribuiran po univerzitetima što će dovesti do nastanka različitih podverzija UNIX-a kao npr IBM-ov UNIX koji se zvao AIX, ili Hewllet Packard-ov UNIX koji se zvao HP-UX itd. Bilo je neophodno standardizovati različite verzije UNIX-a, tako da će se pojaviti standard POSIX 1. U razvoj UNIXA će se uključiti mnogi kao npr Rand, BBN, DEC, SCO, i Univerziteti Illinois, Harvard, Purdue itd, ali najveći značaj pored Bell-ovih laboratorija imao je Kalifornijski Univerzitet Berkley. U njemu će se razviti mnogi drajveri i sistemski programi kao i novi korisnički interfejs C Shell, novi tekst editori (ex/vi), kompajleri za Pascal i Lisp itd.. Skracenica BSD potice od Berkley Software Distribution. Mnogi operativni sistemi kao svoju osnovu koriste neku od verzija UNIX-a medju kojima Linux i dok Windows nije baziran na UNIX-u.
|