Vladana Marković, intervju


Rolling sun je naziv lajv CD koji je ovih dana obradovao sve džez zaljubljenike. Pored Miloša Petrovića, Pape Nika i Miše Blama na koncertu i ploči kao gost učestvovala je Vladana Marković, po mnogima naša najbolja džez pevačica. Na Muzičkoj akademiji ona trenutno priprema magistarski rad, na Akademiji lepih umetnosti vodi predmet vokalne improvizacije, a na Radio Jugoslaviji emisiju „Džez haus“. „Ono što mene interesuje u muzici je istraživanje“ kaže Vladana. „Ne mislim da bilo ko od nas može sada da da nešto novo i veliko jer sve što je valjalo stvoreno je. Biće pomaka, ali više u smeru sinteze raznih umetnosti, mulitmedijalnih događaja i spajanja raznih vrsta muzike. Ne očekujem da ću stvoriti nešto epohalno. Trenutni emotivni doživljaj je, po meni, ono što određuje umetnika. Lični pečat je jedi-
no što umetnik može da pruži i samo to se prodaje. S tehničke strane više nema izazova jer danas je sve moguće odsvirati.“

Šta je s komercijalnom umetnošću?

- Ona se oslanja na biznis, na materijalistički pogled, na idustriju, a to ne može da bude umetnost. Daj bože da umetnost postane jednog dana industrija, da duh i svest ljudi budu na tom nivou da to preraste u opšte stanje. Ali verujem da ćemo to još dugo čekati.

Mi naročito?

- Naša sredina nije ni bolja ni gora. Razlika je jedino u pakovanju, a suština je ista. Brzo napravi i brzo prodaj. Tu nema ostavštine. Dobro, ne mogu da negiram dozu kvaliteta, ali ona je zanemarljiva u komercijalnom stvaralaštvu. Mediji su doprineli da imamo veći uvid u to što se dešava u svetu pa nam se čini da živimo u vremenu navale komercijalnosti. Ona je uvek postojala ne treba je negirati ali svako od nas treba da radi na podizanju lične svesti jer to je osnovni zadatak svakog čoveka. Dehumanizovanost je velika. Materijalistički pristup je doveo do velike neljudskosti i to me najviše boli. Kada svakom pojedincu lični razvoj bude prioritet, čovečanstvo će dostići viši nivo kulture, življenja i uzajamnog poštovanja. Danas je sve to u krizi.

Imate li osećaj da svojom umetnošću bar malo pomičete te granice?

- Kada uspem da ne mislim na sebe dok radim, kada sam spontana, kada sam verna svojoj suštini znam da činim pravu stvar. Tada nema šanse da muzika ljude ne dotakne, da komunikacija izostane. Ali to važi za bilo koju profesiju. Mislim da taj sklad nije teško postići jer rađamo se jednostavni i prirodni. I svi smo takvi kao deca.

Da, ali onda nas sve što zovemo civilizacijom uči da se udaljimo od svoje suštine i zaboravimo je na kraju?

- Kultura, obrazovanje i tradicija su dobili negativne smerove. Umesto da budu nadgradnja ličnosti oni stvaraju komplekse ličnosti i zatvaraju je u sebe. To je najveći propust civilizacije. Toga ranije bilo nije. Znalo se ko šta radi i gde mu je mesto. A pronaći svoje mesto u svetu danas vrlo je bolan proces.

Maja Đoti
www.blic.co.yu