Džez
u novom ruhu
POGLED IZA SEBE
Još
početkom 60-ih veliki broj džez muzičara je eksperimentisao koristeći elemente
rock, soul i pop muzike u svojim kompozicijama. Setimo se, primerice, prve
zlatne ploče Majlsa Dejvisa (Miles Davis) Bitches Brew iz 1970. kada su muzičari
u njegovom ansamblu prvi put koristili električne umesto, u džezu do tada
tradicionalnih, akustičnih iristrumenata, uz mnoštvo rock i funk ritmičkih
struktura kao, do tada, nezamenljivih swing linija.
NOVI HIBRID: U to vreme bio je počeo da se stvara novi "hibrid" džez muzike nazvan fusion. Ali, reinkarnacija akustičnog, tzv. straight ahead džeza, tokom 80-ih i 90-ih godina potpuno je potisnula u drugi plan popularizaciju fusion pokreta. To se desilo možda i zbog toga što su mnogi Majlsovi sledbenici, inače lideri sopstvenih džez bendova, kao John Mclaughlin (Mahavishnu Orch), Chick Corea (Return to forever), Herbie Hancock (Herbi Henkok) i drugi, odustali od tog koncepta ne bi li se vratli "korenima", što će reći standardnom repertoaru starih majstora. poput Gershwina, Elingtona, Berlina, Monka, Koltrejna i Čarlija Parkera. Tako je nekad bilo. A evo šta se dogada sada. Nekoliko mladih, uticajnijih, afirmisanih džez muzičara odlučilo je da se na nešto drukčiji način "okrene prošlosti" i da pokuša da reafirmiše džez stilove inicirane pre dvadesetak godina. Spomenuću ovom prilikom one koji su, mislim, bili najoriginalniji i najkreativniji tokom ove, 1998. godine.
DŽEZ I REP: Da krenemo od mladih na kojima džez muzika, kao, uostalom, i ceo svet ostaje. Najnoviji kompakt disk darovitog klarinetiste Don Bajrona (Don Byron) New Blaxploitation predstavlja kombinaciju elemenata džeza, fanka i repa. Ovim albumom mladi Bajron uverljivo dokazuje da je virtuozni muzičar koga krase izuzetne kompozitorske veštine. Saksofonista srednje generacije Dejv Marej (Dave Murray) snimio
je svoj najnoviji album Creole na ostrvu Gvadalup i to, verovali ili ne, sa lokalnim, neafirmisanim muzičarima. Tenor saksofonista, inače lako prepoznatljiv po svome prodornom "velikom" zvuku, vrlo uspešno se upleo u karipske ritmove i melodije.
KORAK DALJE: Nije na odmet pomenuti da je nekoliko muzičara otišlo i korak dalje tako što su pisali aranžmane za, da ih tako nazovemo, neostandarde, za hitove i kompozicije nastale krajem 60 -ih godina. Medju njima je i pevačica Cassandra Wilson (Kasandra Vilson). Ona je Last Train to Clarksville, kompoziciju stare rokenrol grupe The Monkees, sa osobenim aranžmanom pretvorila u džez baladu koja, što se stila tiče, podseća na interpretacije legendarne Bili Holidej (Billie Holiday). Zatim je usledio novi album Herbija Henkoka (Herbie Hancock) The New Standard na kojem su zastupljne, maksimalno džezirane, kompozicije Bitlsa, engleske pevačice Šade (Sade) i Kurta Kobejna (Kurt Cobain). Najnoviji, sveže ''štancovani" CD sjajnog mladog saksofnniste Džošua Redmena (Joshua Redman) Timeless Tales, sadrži kompozicije Džoni Mičel (Joni Mitchell), Stivi Vondera (Stevie Wonder) i Bitlsa.
Tim povodom pažnju je privukao intervju koji je Kristijan Mekbrajd (Christian McBride), džez basista broj jedan u svetu, dao njujorškom časopisu ''Tajm" (Time) u kojem se zapitao: "Koliko ćemo još konceptualnih albuma moći da izdržimo?" Bila je to aluzija na hiperprodukciju "starih" standarda. (Veliki broj muzičara, naime, nanovo reinterpretira Geršvina, Berstina, Sinatru(?) i druge.)
