Ana
Popović, pevačica i gitarista bluz benda HAŠ
Ana Popović (1977) je kompozitor, autor pesama, pevačica i gitarista bluz
benda "Haš". Bend postoji od 1995. godine i gotovo da na "ovim prostorima"
ne postoji klub koji promoviše bluz i džez muziku u kojem nisu svirali. Tokom
godina svirali su na više internacionalnih festivala, a 1998. su izdali i
prvi kompakt disk "Hometown"(PGP - RTS). Ana Popović je, posle završene škole
za grafički dizajn otišla, u januaru prošle godine, u Holandiju i upisala
Likovnu akademiju u Utrehtu. Ipak je, "čisto da proba", odseku za džez poslala
i snimak sa dvadesetak minuta svoje solo svirke. Sada je na prvoj godini Muzičke
akademije u Utrehtu, odsek za džez -gitaru, a ovih dana je u Beogradu, gde
privodi kraju dvonedeljnu turneju s "Hašom". O svom holandskom iskustvu za
"Glas-javnosti" kaže:
- Nisam mogla da verujem kako to tamo izgleda: od odnosa s profesorima do
toga kako je škola osmišljena. Ono što je meni najzanimljivije jeste što te
stalno teraju da sviraš pred publikom. U okviru jednog od predmeta, svaka
dva meseca, skupi se petnaestak najrazličitijih muzičara i svira uživo u klubu.
Znači, moraš da izađeš iz svoje sobe i staneš pred ljude, da se oslobodiš.
Škola se bavi isključivo individualnim stilovima i razvojem muzičara. Teraju
me čak da sviram srpsku nacionalnu muziku...
Stupila si u kontakt s poznatim britanskim gitaristom Semijem Mičelom i
počela da se aktivno profesionalno angažuješ. Kako je do toga došlo?
- Čim sam otišla u Holandiju, poslala sam video snimak koncerta "Haša" jednom
časopisu, specijalizovanom za bluz. Ubrzo je izašao tekst o nama, s vrlo pozitivnim
kritikama. Posle dve nedelje me pozvao čovek koji je to napisao i rekao da
ima svirku za mene. Ispostavilo se da je reč o Mičelovom menadžeru, i moja
prva svirka je bila na "Culemborg Blues Festivalu", gde sam svirala kao Mičelov
gost. Svirala sam s Bernardom Elisonom koji je u svetu zaista veliko ime.
To je bilo ostvarenje mojih snova. Odsvirala sam tri pesme na kraju njegovog
koncerta, i on je odmah posle toga poslao moj disk ljudima u "Ruf rekords",
kuću koja je najznačajnija u Evropi za sva svetska bluz izdanja. Posle četiri
dana dobila sam poruku od njih, pozvali su me da u septembru snimim ploču.
U junu te čeka neka vrsta svetske promocije.
- Čeka me nastup na festivalu pred osam hiljada ljudi, na kojem će se pojaviti
imena kao što su Džon Li Huker, možda čak i Santana... To je jedan od najvećih
evropskih festivala koji se održava u Luksemburgu i koji, za razliku od ostalih,
traje samo jedan dan. Takođe, svira samo jedan evropski bend i to nemački,
"Bluz kompani" s kojima ću, kao gost, svirati i ja. Svi ostali bendovi su
iz Amerike. Inače, s bendom "Bluz kompani" sviram još od januara, na festivalu
ću svirati nekoliko svojih kompozicija.
Da li se slažeš s sintagmom "bluz je kad se dobri ljudi osećaju loše"?
- To nije istina, bar kada je o meni reč. Ne sviram i ne komponujem kad se
osećam loše. Možda zato što ga slušam od kad znam za sebe, ali bluz je za
mene božanstvena i jako pozitivna muzika.
