U odnosu na klasičnu medicinu, lekaru-iscelitelju zdravlje nije samo zdravlje u fizičkom telu, nego i ravnoteža i harmonija u svim delovima života. Prilikom lečenja bioenergijom, možemo izvršiti podelu na dva pristupa: unutrašnje i spoljašnje lečenje.
Unutrašnje lečenje podrazumeva ravnotežu i zdravlje na svim nivoima osobe tj. direktan rad na telesnom, emotivnom, mentalnom i spiritualnom aspektu ljudskog bića, a spoljašnje lečenje je ponovno uspostavljanje ravnoteže u različitim slojevima aure.
Za iscelitelja je najbolje da posveti pažnju i jednom i drugom načinu, jer tako upotpunjuje proces lečenja.

Unutrašnje lečenje
Prilikom isceljenja bolesnika, bioenergetičar primiče i odmiče ruke, ispravljajući neravnotežu i popravljajući određeni sloj aure. Unutrašnje lečenje se još naziva i pun spektar isceljivanja.
Lečenje započinjemo od sedmog keteričkog nivoa, gde je došlo do pogrešnog sistema predstave.
Kako se ovaj sloj obnovi, tako se otvara šesti nebeski sloj univerzalne ljubavi. Ovde je zadatak iscelitelja da jednostavno kanališe ovu ljubav ka pacijentu.
Nakon toga sledi eterički kalup nivo - naša volja se ponovo povezuje sa Božanskom.
Na astralnom nivou iscelitelj kanališe energiju prema pacijentu i na taj opušta njegov mentalni nivo i skida njegove odbrane.
Na mentalnom nivou je važno ponovo uspostaviti ispravne procese mišljenja. Pacijent postaje svesan svojih pogrešnih ramišljanja i zamenjuje ih ispravnim.
Tako stižemo do emotivnog nivoa gde iscelitelj pomaže pacijentu da se oslobodi blokirana osećanja. Dešava se da pacijent ponovo preživljava stare traume i blokirana osećanja koja su tom prilikom nastala. Nekad se pacijent oslobodi trauma, a da nije ni svestan toga. Na eteričkom nivou zadatak je da se izvrše sva ispravljanja i popravke, kako bi se sistem obnovio i uspostavio osećaj dobrobiti i snage.
Na fizičkom nivou oslobađamo fizičke blokove, kao što su tenzija mišića, debljina, slabost. Otklanjamo ih korišćenjem vežbi.
Prilikom lečenja, sva tela rade zajedno. Zdravlje u fizičkom telu se obično pojavljuje najkasnije tj. onda kada je uspostavljena ravnoteža u drugim telima. Što se tiče dužine lečenja, ono zavisi od stepena oboljenja - nekad je dovoljna i jedna jedina seansa, a nekad traje i godinu dana.

Spoljašnje lečenje
Metode spoljašnjeg lečenja su odlične da se pojača i ubrza lečenje. Nekad spoljašnje lečenje bukvalno spasava pacijentu život. Međutim, ako se ne uradi i unutrašnje lečenje, i ne ospori se pogrešan sistem predstava, bolest će se ponovo pojaviti.
Nekada su o zdravlju porodice brinuli porodični lekari. Oni su neretko znali istoriju neke porodice generacijama. napretkom tehnologije i gubitkom porodičnog lekara, današnji lekari ne mogu da se sete ni imena svojih pacijenata. Tako je odgovornost za zdravlje došla u ruke pacijenta, gde i treba da bude. Znači važno je da se pre svega oslonimo na sebe - da brinemo o svom zdravlju, da saznajemo koji faktori utiču na naše zdravlje, kakva treba da bude ishrana, koje vežbe treba da radimo itd.

Zajednički rad iscelitelja i lekara
Saradnja iscelitalja i lekara bi bila najbolja kombinacija za pacijenta. Iscelitelji mogu pre svega, da pomognu lekarima u otkrivanju uzroka bolesti, da dobiju informacije koje inače ne mogu sadašnjim metodama i što je najvažnije da delovanjem svojih ruku uspostave energetsku ravnotežu pacijenta i na taj način ubrzaju njegovo lečenje. Često je ovo presudno da pacijent preživi. Nažalost u praksi, lekari verovatno iz straha da njihova profesija ne bi bila dovoljno cenjena, koliko oni smatraju da treba, odbacuju ove metode i čak ih ismevaju. Čak i kad nemaju objašnjenja kako se neki pacijent oporavio tada to pripisuju "čuvenom" odgovoru da je to usled sugestije. Ako ih slučajno pitate, a šta je to sugestija, ne bi imali valjan odgovor.

 

Bioenergetski pristup informacijama
Energetskim povezivanjem može se dobiti skoro svaka informacija koja nas zanima. Naravno, uspešnost zavisi od toga koliki je razvijena naša percepcija, koliko smo se duhovno razvili, vidovitost itd.
Informacija koja dolazi do nas, prolazi kroz naših pet čula:vid, dodir, sluh, ukus, miris. Svako od nas je različito razvio svoja čula, zavisno od životne situacije.Na primer ako se spomene ime neke osobe ili pojam, neko će reagovati tako što će mu prva informacija o toj osobi biti vizuelna tj. zamisliće u glavi izgled te osobe, neko će da reaguje osećanjima kao što su ljubav, mržnja, simpatija itd. U svakom slučaju, postoje razne vežbe koje će vam pomoći da razvijete svoja čula. Nije loše da spomenemo neke od vežbi za one koje to bude interesovalo.

Kinestetički osećaj ćemo pojačati na sledeći način. Zauzmemo meditativni položaj, podrazumeva se da treba da nam bude prijatno, i usredsredimo se na unutrašnjost našeg tela. Usredsredimo se na delove tela i organe. Da bi nam bilo što lakše, možemo tom prilikom i da se fizički uhvatimo za pojedine delove tela ili recimo da osluškujemo rad našeg srca. Svako će sam da vidi kako mu je lakše. Nakon toga zatvorimo oči i pokušamo da osetimo prostor oko sebe. Zamišljamo gde se šta nalazi, kako osećamo pojedine predmete. Ako treba možemo ih dodirnuti, pogledati na trenutak, da bi dobili bolji "osećaj". Nakon toga možemo uz pomoć prijatelja da odemo u neku nepoznatu prostoriju zavezanih očiju, osetimo prostor oko sebe i zatim skinemo povez i proverimo koliko smo bili uspešni. Isto to možemo raditi i sa ljudima, životinjama, biljkama.

Vizuelni osećaj U pozi za meditaciju sada zatvorenih očiju pokušavamo prvo da vidimo unutrašnjost tela, a zatim i prostora oko sebe. Znači sada ne tražimo osečaj već pokušavamo da vidimo organe, prostor oko sebe. Važno je napomenuti da vizuelni osećaj nije isto što i vizuelizacija. Kod vizuelizacije, mi sami stvaramo sliku onog što želimo da vidimo.

Auditivni osećaj pojačavamo na sličan način. U meditativnoj pozi, zatvorenih očiju slušamo rad naših unutrašnjih organa, zatim slušamo zvukoveu prostoru oko sebe. Može se otići i u prirodu, opustiti i slušati zvukove.

Razvojem naših čula doći ćemo do zaključka da energetski pristup funkcioniše i kada je osoba sa nama i onda kada je udaljena. Teoretski uopšte nije bitna razdaljina od neke osobe, stvari itd. da bi dobili potrebne informacije. U praksito će zavisiti od našeg razvoja i koliko smo vežbali na nama.

 

Osećaji čakri
Vrsta informacije koju dobijamo kroz svaku od naših čakri je različita. Pogledaćemo ukratko za svaku čakru kakvu nam informaciju pruža.
Prva čakra nam daje kinestetičku informaciju tj. osećanja u telu kao što su bol u nekom delu tela, osećaj bolesti ili zdravlja, osećaj sigurnosti ili opasnosti. Iscelitelj može dodirom pacijenta osetiti njegov bol.
Druga čakra stvara informacije o emotivnim stanjima - radost, strah itd. Ovde je važno napomenuti da svaku bolest prate određena emotivna stanja koja moramo da raščistimo.
Treća čakra nam daje osećaj intuicije. To su one situacije kada u trenutku donošenja neke odluke, imamo osećaj šta treba da učinimo, iako ne znamo zašto.
Četvrta čakra stvara osećanja ljubavi i to jedan viši osećaj ljubavi. Četvrta čakra nam omogućava da osetimo ljubav druge osobe, njen kvantitet i kvalitet, ljubav čovečanstva.
Peta čakra nam daje osećaj zvukova, reči, mirisa i ukusa. Na primer vidimo na pacijentu neki problem ili ranu i u glavi nam se stvorila konstrukcija reči koja tačno opisuje problem i njegov uzrok.
Šesta čakra nam omogućava vizuelizaciju. Ovde nam se stvaraju slike, koje mogu biti iz prošlosti pacijenta ili njegove budućnosti. Kao da gledamo film, mi vidimo traume pacijenta, koje su u stvari uzrok nekog sadašnjeg problema. Slike koje vidimo mogu biti i simbolične.
Sedma čakra je najsloženija. Ovde je informacija u obliku celovitog koncepta. Ovde nam se pruža kompletni osećaj znanja.
Naravno, ne može se očekivati da sve ovo iskustvo može da stekne preko noći. Potrebno je da se duhovno uzdižemo i razvijamo. Razne meditacije će takođe pomoći našem duhovnom razvoju.