Јануара 1826. године Ниепс је добио писмо потписано њему непознатим именом - Дагер. У писму је стајало да се и он, Дагер већ дуго бави сличним истраживањима и да би био рад да се упозна и са њим размени искуства. Ниепс је уљудно одговорио, али је према понуди остао резервисан. Годину дана касније Дагер му је поново писао да жели да види једну од његових хелиогравура. Овог пута се Ниепс обратио свом пријатељу граверу Леметру за ближа обавештења поводом ове чудне кореспонденције. Леметр му је одговорио да се ради о веома реномираном уметнику, власнику Диораме, за кога је пре кратког времена израдио гравуру по једном од његових цртежа. У писму је Леметр додао да му је познато и то да се он већ дуго времена бави усавршавањем камере обскуре.

Жак Луј Манде Дагер (Jacques Louis Mande Daguerre), рођен 1787. године, био је успешан сликар, веома практичан дух, популаран и комуникативан. Декоративно сликарство је учио код Даготија, сценографа париске Опере. Врло брзо је постао познат по својим сценографијама за Комичну оперу, касније и Оперу у којој је наследио свог учитеља.

Посебно је, међутим Дагер био славан по својој Диорами, која је била изражена по његовим нацртима у близини данашњег Трга републике.

Диорама је спадала у ред великих атракција Париза, коју је посећивала сва париска публика и публика из околине. У водичима је стављена у ред највећих париских музеја. У сарадњи са Превостом, сликарем „панораме" и Бутоном, специјалистом великог талента, у Диорами је стварао и приказивао панораме и изгледе чувених монумената и градова. Уз веома вешто употребљено осветљење и изванредно развијене перспективе, слике су производиле задивљујући и импресиван утисак.

Ниепс и Дагер склопили су уговор о размени својих резултата и настављању заједничког истраживања. После склапања уговора, Ниепс више ништа није допринео проналаску. Године 1833. је умро, а Дагер, двадесет година млађи, сва права из уговора са оцем пренео је на сина Исидора (Isidorea).