Да би била разумљивија истраживања која су се обављала у Британији, Француској итд., треба имати на уму да је то била епоха преласка из мануфактурне производње у индустријску. Разни остварени проналасци, скоро увек заштићивани патентима, доносили су не само материјалну добит него и престиж нације и углед проналазача. То је био разлог што се млада енглеска аристократија дала на истраживање у различитим научним дисциплинама. Сличан случај је био и у осталим европским центрима где су се оснивали научни клубови у којима су се размењивала сазнања и читала саопштења о резултатима.

Камера са телескопском извлаком из 1865. године. Точкић на објективу служи за фино уоштравање.

Довољно је разлога да се сматра да је на почетку деветнаестог века терен био увелико припремљен за појаву фотографије. Грађанска класа је била у успону и желела је слику о себи. Као што је то у историјским условима неизбежно - класа која наступа, у многим елементима има жарко изражену жељу да имитира ону која јој је претходила. Феудална класа је имала своје сликаре - портретисте који су овековечили њене ликове. Грађанској класи је био, међутим, потребан више демократски начин портретисања. Не само што се појавила масовна потреба за великим бројем портрета него и потреба за портретима који нису тако скупи као што су били они које су радили еминентни сликари.

По оном правилу да се проналазак појављује онда када се за њим укаже потреба - време да се појави фотографија је дошло. Када је био обнародован поступак дагеротипије, са свих страна су се појавили проналазачи који су тврдили да су и они имали остварен сличан поступак. Између осталих, био је Фокс Талбот (Fox Talbot) из Шкотске. У тим тврдњама је био и велики део истине. Установљено је, на пример, да је Иполит Бајар (Hippolyte Bayard) у то време имао остварене слике постигнуте посебним поступком којим се одмах добијао позитив. Дагеротипија, како је Дагер назвао свој поступак, међутим, био је први потпуно оформљен поступак, који се тако како је изложен и описан одмах могао примењивати у пракси.

Роберш Хук (Robert Hooke), преносна камера обскура из 1604. године.

Стварно првенство у проналаску фотографије припада Жозеф Нисефор Ниепсу (Joseph Nicephoге Niepce), био je други син адвоката, краљевског саветника из Chalone-sur-Saone, потомак старе, богате и образоване породице из Бургундије, чија се генеалогија прати до XVI века. Као пензионисани официр повукао се на имање које му је доносило обилну ренту и уз помоћ брата Клода (Claudea) бавио се разним експериментима.

Новопронађени штампарски поступак, литографија, узбуркао је машту многих проналазача. И Ниепс се дао на експериментисање са литографијом. До фотографске слике је дошло тако што је његов син, који је правио цртеже за очеве експерименте, морао у војску, па је он, желећи да експерименте настави, узео у помоћ камеру обскуру. Ниепс је неоспорно имао проналазачки дух. И до тада се занимао за камеру обскуру. Сва је прилика да је он пронашао ирисну дијафрагму, какву данас има сваки објектив - проналазак који су касније многи присвајали.

Ниепсов иоступак се заснивао на осетљивости битумена на светлост. Стаклену плочу је премазивао битуменом из Јудеје раствореним у лавандином уљу и петролеуму и експонирао у камери обскури. Експозиције су биле веома дуге, трајале су no 8 сати, а понекад читав дан.

Делови површине који су били изложени светлости отврдњавали су и теже су се растварали од оних који нису дошли под утицај светлости. Делимичним спирањем настајала је слика.

Ниепс је напустио литографију коју је схватио само као почетни поступак и наставио да експериментише са металним плочама и папиром. Слике које је добијао били су негативи али то њему није био разлог да не настави експерименте. Каснијим усавршавањем поступка радио је на бакарним и цинканим плочама, које је после развијања слике потапао у киселину која је нагризала површине непокривене битуменом. Утрљавањем штампарске боје у нагрижене површине на плочи добијала се позитивна слика. Како он није располагао одговарајућим алатом за отискивање, у томе му је помагао париски гравер Леметр (Lemaitre). Свој поступак Ниепс је назвао хелиогравуром. На француском језику се и данас овај назив задржао за технику штампања дубоком штампом, која се код нас често назива и бакротиском.

Ниепс је испробавао и могућности коришћења осетљивости сребрних соли на светлост али их није довео до резултата.