![]() |
![]() |
![]() |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Осим снимака личности и догађаја, штампа je фотографији отворила још један широк простор за стварање - модну фотографију, која je сниматељима пружила могућност да се одметну у апстрактни свет имагинације. Још од 1912. године часопис "Vogue" објављивао је чудесне фотографије једне фасцинантне личности, барона Адолф де Мајера (Adolphe de Meyer), али се мода још увек приказивала цртежима. Од 1930. године "Vogue" и "Vanity Fair" моду систематски приказују фотографијом. Пионири модне фотографије су, сваки са својим специфичним схватањем били поред де Мајера, Едвард Штајхен (Edward Steichen), Сесил Битон (Cecil Beaton) и Џорџ Хојнинген Хине (George Hoyningen Huene), сваки колоритна личност и снажна уметничка индивидуалност. Од 1945. године уметнички директор "Harper"s Bazaara" био је Алексеј Бродович (Alexey Brodvitch). Осим тога што је био учитељ многим фотографима који данас спадају у врх светске фотографије, он је извршио веома велики утицај на схватање модне фотографије и њено пласирање у часопису. Предавао је фотографију и графички дизајн на "New Scool for social Research", "Yale Scool of Design" и "American Institute of Graphic Art". Бродовичеви часови су по казивању његових ученика били бескрајна инспирација за оне који су им присуствовали. Открио је Аведона (Avedon), код њега су учили Ирвинг Пен (Irwing Penn), Хиро (Hiro) и Арт Кен (Art Kane). По речима Трумана Капота (Trumana Capota) - оно што је Дом Перињон за шампањац, Мендел за генетику, то је овај углађени и мирно хаотични, али увек љубазни руски Американац био за уметност фотографије и графички дизајн, професију којој је он давао смелост која се граничи са револуцијом. Часописи и књиге илустроване фотографијама, у којима је она често била и основни садржај, одиграли су пресудну улогу у модерној фотографији. Велика потражња за што бољом и оригиналнијом сликом учинила je да cy уз штампу настала највећа имена савремене фотографије, Де Мајер, Штајхен, Сесил Битон, Фајнингер, Ирвинг Пен, Аведон, Роберт Капа, Картије-Бресон, Брасаи, Дејвид Сејмур, Хелмут Њутн (Helmut Newton), Франк Хорват и још много других одличних фотографа. Није безразложно подсетити се на то да је фотографију пронашао Ниепс експериментишући са једним штампарским поступком, а да је размах штампе довео фотографију до оног значаја који она има у савременој цивилизацији. |
![]() ![]() |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
![]() |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Copyright © 1995-99 Максина веб радионица.Сва права задржана. Витановачка 40/29, 11000 Београд, тел. (011) 473-320, фаx 473-320 E-mail: maksad@EUnet.yu Презентација: MAKSVR.CJB.NET |
||||