Радећи на прорачуну свог чувеног објектива, Пецвал је установио да се са постојећим стаклима не може постићи потпуна корекција астигматизма. Дедуктивним путем дошао је до прорачуна индекса рефракције стакла које је потребно употребити да би се постигла пуна корекција астигматизма. „Нова стакла", тај им се назив задржао, пронађена су у лабораторијама ливнице стакла Шот (Schott) у Јени, под руководством професора Абеа (Abbe), који се 1866. године придружио фирми "Zeiss", a 1875. године постао и њен сувласник. Проналазак нових стакала омогућио је конструкцију објектива анастигмата.

Главни конструктор у фирми "Zeiss" др Паул Рудолф (dr Paul Rudolph) je 1890. године конструисао анастигматски објектив Протар (Protar). Његовим усавршавањем - удвајањем, настао је двоструки анастигмат Дубл-протар (Dubl-protar), а у фирми Герц (Goertz) чувени анастигмат Дагор (Dagor), конструкција Емил фон Хега (Emil von Hoegh). Оба ова објектива савршено су коригована за све врсте аберација.

У фотографску оптику je фон Хег увео нову конструкцију објектива Дијалит, чијим се каснијим усавршавањем дошло до много коришћене конструкције објектива типа Гаус (Gauss).

Херолд Денис Тајлор (Harold Denis Taylor) у фирми "Cooke & Sons" 1894. године конструисао је анастигматски триплет, популарни „Cooke-lens". Објектив је масовно коришћен на камерама на склапање, посебно аматерским. Варијанту триплета са једним чланом састављеним од два слепљена сочива, тзв. сложени триплет у фирми "Zeiss" конструисао је др Рудолф. Био је то легендарни Тесар (Tessar), веома омиљен међу фотографима, произведен у милионима примерака, који је деценијама био водећи објектив у свету.

Конструкцију Гаус типа објектива Планар, остварио je др Рудолф још пре Тесара али он због свог волумена није био погодан за камере на склапање које су у то време углавном постојале. Овај објектив после увођења антирефлексног слоја у изради објектива постигао je своје пуне перформансе и постао врхунски објектив фирме "Zeiss".

„ Клап-камера" с почетка века са маказастим механизмом.