Развој фотографије довео je до открића које је, исто тако, постало нераздвојни чинилац савремене цивилизације. Била је то појава кинематографије.

Снимању покрета у фотографији до тада је посвећено доста труда, истраживања и експериментисања. Од свих подухвата рађених у ту сврху најчувенији је Едварда Мајбриџа (Edwearda Maybridgea), који је снимио секвенце коња у трку. Он је после тих снимака наставио да снима људе и животиње у покретима, а на основу тих секвенци могле су се правити анализе кретања. Његове секвенце коња у трку постале су симбол кинематографије.

Знајући за дотадашње експерименте, посебно за уређај који је конструисао Т. А. Едисона (Т. А. Edison), који је био најближи кинематографији, Луј Лимијер (Louis Lumiere) је 1894. године конструисао кинематографску камеру. Прототип му је израдио шеф механичара његове фабрике фотографских плоча Моасон (Moisson).

Први филм који је снимљен био je "Излазак радника из фабрике Лимиер". На конференцији за представнике фотографске индустрије први пут је у Паризу 23.03.1895. године приказан филм.

Прва јавна кинематографска представа одржана је 28.12.1895. године у „Индијском салону" "Grand cafea". За велику изложбу у Паризу, 1900. године Лимијер је припремио посебан спектакл. Конструисао је џиновски екран 21 m широк и 16 m висок, постављен у сали која је имала места за 20.000 гледалаца и пројектовао филмове које је снимио заједно са својим братом Огистом (Auguste), који је заједно са њим учествовао у свим фазама проналаска. Утисак који је произвело приказивање „живих слика" био је огроман, па је кинематографија пуном брзином кренула у свет.

Представе које је приредио Лимијер одушевиле су браћу Шарла (Charles) и Емила Патеа (Emile Pathe). Шарл је, иначе био, човек кога су одушевљавали нови проналасци. Од тренутка када је видео Лимијеров проналазак решио је да се оријентише на кинематографију. Већ следеће године је снимао прве филмове на отвореном простору у "Vincennesu". Око 1904. године фирма "Pathe cinema" почела је да производи и филмску траку која је до тада увожена из Америке. Предузеће "Pathe cinema" развило се у гиганта који је пред Први светски рат имало филијале од Русије до обе Америке. Уочи Првог светског рата то предузеће било је највећи произвођач филмова на свету и један од најмоћнијих произвођача филмске траке. "Pathe" је несумњиво творац светске кинематографске индустрије.