Први почетак фотографске индустрије настао је са Џорџом Истменом (George Eastmann). Био је банкарски намештеник, одушевљени фотоаматер, бавио се снимањем на колодијумским плочама, па се могао виђати по околини са тада класичном опремом на леђима. Када је 1877. године прочитао у часопису да су се појавиле суве плоче, одмах се дао на посао да их сам направи и после низа покушаја, најзад је у томе и успео, а одмах потом је предузео да конструише машину која наноси емулзију на стакло.

Од 1881. године "The Eastmann dry Plate Company" почела је у све бржем ритму да производи фотографски материјал. Када је Леон Варнерке (Leon Warnerke) пронашао рол-филм, Истмен је искористио његов проналазак и конструисао касету која се могла користити на свакој камери, а потом конструисао своју чувену камеру која је била намењена најширој публици. Дао јој је име Кодак, реч која се на свим језицима подједнако изговара. Камера је садржавала филм за око 100 снимака. После снимања је слат фабрици која би израдила слике и враћала камеру поново напуњену филмом.

Целулоид је пронашао Џон Весли Хајат (John Wesley Hyatt). Првобитна намена целулоида била је израда билијарских кугли које су се до тада радиле од слоноваче. Прве количине произведеног целулоида биле су мутне и неједнако провидне, па су покушаји да се примени у фотографији били неуспели. Истмен је, међутим, ангажовао хемичара Рајхенбаха (Reichenbacha) и са њим остварио усавршену целулоидну траку, која је постала основни фотографски материјал. Рол-филм са целулоидном траком, коју је патентирао Годвин (Goodwin) 1887. године, омогућио је да се камере могу пунити на дневној светлости. То је већ увелико почетак модерне ере у фотографији.