Са фотографијом се почело врло брзо да учествује и у историјским догађајима. У Кримском рату 1854. године био је присутан енглески фотограф Роџер Фентон (Roger Fenton). У свом фургону-лаборторији са коњском запрегом обилазио је фронт и снимао групе официра и војника. У његово време није се могло снимати кратким експозицијама и радити момент-снимци али је он своје групе тако вешто аранжирао да су деловале савршено спонтано. Његови веома значајни снимци су диван документ времена али по њима је рат изгледао донекле као лирски догађај.

Фотографије на којима се видео рат онакав како је стварно изгледао, снимљене су много касније, за време сецесионистичког рата у Америци. Александер Гарднер (Alexander Gardner) и Метју Бреди (Matiew Brady) у својим колима - фургонима долазили на само место где су се догађале битке.

Жеља за откривањем слике света била је огромна. Фотографи су стизали до блиског и далеког истока, у Африку, Египат и Јужну Америку.

На светској изложби у Паризу 1867. године биле су изложене фотографије које је Карлтон Воткинс (Carleton Watkins) фотограф из Сан Франциска, снимио дуж Јосемитске долине. Слике су скренуле на себе велику пажњу и изазвале дивљење. Снимане су на великом формату, 40 х 50 cm, а с обзиром на технику колодијумског поступка, то је био подухват и резултат вредан дивљења.

Воткинсов ученик и помоћник у снимању у Јосемитима био је Едвард Мејбриџ (Edweard Maybridge). Он је и сам направио низ снимака тих предела. Мејбриџ је касније постао славан због својих снимака коња у трку; међутим, он је и пре тих чувених снимака покрета био фотограф највишег ранга у САД. Направио је низ високоцењених снимака из Вајоминга и Монтане, а учествовао је са генералом Халеком (Halleck) 1868. године у експедицији на Аљаску коју је тада влада САД откупила од Русије. Његови снимци бродова између ледених санти вредан су документ чији уметнички значај није мање вредан.

Амерички запад је снимао Вилијем Хенри Џексон (William Henry Jackson). Његове фотографије из Јеловстонског парка спадају у ремек-дела, а он сам је постао права америчка легенда.

Тимоти О"Саливен (Timothy O"Sullivan) био је помоћник Бредиев у сецесионистичком рату. Учествовао је у експедицијама којима је био циљ топографска регистрације терена. Фотографисао је 1870. године кањон реке Колорадо и пејзаже у Аризони. Веома је чувена његова фотографија кањона (Cheelle).

Карактеристична појава за уметност фотографије да се снимало у сврху документације, а да су том приликом остваривана дела непролазних вредности осталаје до данашњих дана.

Фотографијом су откривани удаљени предели, али се њом почела откривати и блиска околина човека. Шарл Негр (Charles Negre) међу првима је почео да снима сцене из свакодневног париског живота. На сличан начин је створено веома значајно дело Ежен Атжеа (Eugene Atget). Он је за своје мотиве узимао уличне продавце и ситне занатлије који своју радионицу носе на леђима, неку врсту париске интиме. У циљу да направи фотографије које би сликарима служиле за мотив, остварио је бројне снимке париских улица, скверова и амбијената. Био је веома скроман, па би и он и његово величанствено дело нестали у забораву да његове фотографије није сакупила, сачувала и приказала свету америчка фотографкиња Беринајс Ебот (Berenice Abbot).