Светлосни извори зраче светлост у свим правцима кроз простор. Праволинијско простирање светлости је видљиво по сенкама које стварају тачкасти извор светлости. Светлосни извори, међутим, никад нису тачке, него тела, односно површине које емитују светлост (Сунце, влакно сијалице). У том случају сенке немају чисте ивице, него се продужавају у полусенке.

У природи сенке такође никад нису потпуно без светлости, јер су редовно осветљене дифузном светлошћу која је последица дифузног рефлектовања од околних тела, а такође и дифузујуће рефракције која је последица атмосфере. Најтамније су сенке кад је небо чисто, без облака, кад нема у ваздуху испарења или прашине, као што је то често на југу, на мору или планинама. У таквим амбијентима сенке су понекад тако тамне да је скоро немогуће добити фотографију са фино моделираним сенкама и полусенкама.

Извори светлости су примарни и секундарни. Сунце, електрична сијалица, усијана тела су примарни извори светлости. Светлост примарних извора осветљава остале предмете, а они је могу одбијати, преламати и дифузовати. Ова одбијена, преломљена или дифузована светлост такође осветљава друга тела. Тела која сама не емитују светлост, али је рефлектују на друга тела називају се секундарним изворима светлости. Секундарни извори светлости индиректно осветљавају остала тела. Овакво осветљење се у фотографији назива светлошћу амбијента. Без светлости амбијента сенке би биле сасвим црне, без икаквог трага светлости.

На исти се начин виде и боје. Објекат који равномерно одбија све компоненте комплексне беле светлости види се као бео. Предмет који одбија само плави део светлости а остале упија, види се као плав, итд. Ваздух, вода, стакло су тела кроз која лако пролази светлост. Ова тела апсорбују минималну количину светлости која пролази кроз њих и на тај начин допуштају да се кроз њих виде предмети. То су провидна тела. Често, међутим, провидна тела не пропуштају подједнако све компоненте беле светлости, него поједине боје пригушују. То су обојена провидна тела, као н.пр. обојено стакло. У фотографији се таква обојена провидна тела срећу као филтри.

Потребно је, међутим, имати на уму да је појам провидности и непровидности релативан. Провидна тела, ваздух, вода итд. јесу провидна до одређене масе. У веома дебелим слојевима и ова тела су непровидна. Исти је случај са непровидним. Веома густи метали, као злато или бакар, у екстремно танким слојевима су провидни.