Појава светлости спада међу таласна кретања која се у физици називају електромагнетским вибрацијама. Ових вибрација има безброј, веома различитих таласних дужина и особина, од оних чије се таласне дужине изражавају у милијардитим деловима милиметра до оних чије се таласне дужине мере километрима. Таласне дужине видљивих зрачења - светлости крећу се између 400 и 700 нанометара.

Одмах уз спектар видљивих зрачења, по таласним дужинама, налазе се невидљиви ултравиолетни зраци чије су таласне дужине краће од видљивих, и невидљива инфрацрвена зрачења чије су таласне дужине дуже од видљивих (оптички спектар). Иако су и једни и други зраци невидљиви за људско око, они спадају у оне којима се бави фотографија, јер се одређена снимања обављају уз помоћ ултравиолетних и инфра-црвених зрака.

Светлосна зрачења нису сва исте таласне дужине, него се ради о низу зрачења различитих таласних дужина која заједно чине комплексну белу светлост. То значи да се никад не појављује зрачење једне таласне дужине, односно боје светлости, него увек више зрачења различитих таласних дужина, или као што је то случај са белом Сунчевом светлошћу свих седам боја заједно.

Да је бела светлост комплексне природе, установио је Ајсак Њутн (Isaak Newton) 1976. године. Спектар беле комплексне светлости састоји се од зрачења црвене, наранџасте, жуте, зелене, плаве, индигоплаве и виолетне боје. Ове спектралне боје од којих се састоји бела светлост основне, су чиниоци који се не могу даље разлагати. Бела светлост која се разлаже на елементарне компоненте преламањем кроз призму могу се помоћу сочива поново скупити у један сноп. На тај начин поново настаје бела комплексна светлост.

Светлосни спектар се може поделити на два, три или више делова, а сви делови поново скупљени у један сноп дају белу светлост.

Ако се светлосни спектар подели по таласним дужинама на два дела, добије се један сноп светлосних зрака жуто-црвене боје (наранџаста, жута и црвена боја), и други плаво-зелене боје (зелена, плава и љубичаста). Ова два снопа светлосних зрака спојени заједно поново чине белу комплексну светлост.

Када се светлосни спектар, према таласним дужинама, подели на три дела, добије се део плаве боје, део зелене и део црвене боје. Светлосни снопови ових трију боја, спојени у један, чине белу светлост. Три основна дела спектра, плава светлост, зелена и црвена јесу примарне боје.