"UNIVERSALE IN RE"

"Iza svake pecine postoji jos jedna, dublja pecina,
mora da postoji prostraniji, dublji, izdvojeniji svet ispod povrsine,
provalija ispod svakog dna, s onu stranu svakog utemeljenja"

Nice

"OPSTE DATO U OKVIRU POSEBNOG"

OPSTOST		DATOST		POSEBNOST
univerzum-stvaralastvo		umetnost-zivot		ja-bice

Univerzum-stvaralastvo je potreba za afirmacijom fikcije i traganje kroz tamne slojeve bica, da bi se sagledalo nesagledivo i neuporedivo uzviseno stanje istine.
Umetnost-datost-zivot. Zivot se oslanja na kosu ravan Vremena, krece se slobodno i prirodno po povrsini Prostora. U svom kretanju neprestano se sudara sa suprotnim nagonima, sledeci ironiju Slucaja, koja postojanju daje duboki smisao nepredvidivih ishoda. Neunistiva definicija umetnosti potice od trajnosti zivljenja i stvaranja u lagodi slobodne pripadnosti sebi, uzivanju u igri, do zadovoljstva u obrtanju ideja i kretanju duha. Nema unapred odredjenih izvesnosti i bezbednih planova. Umetnost je lutanje, stalno pomeranje ka sopstvenoj granici, pokusaj da se pomocu posebnosti dela prkosi vremenu.
Umetnicko delo zivi lebdeci u vremenu bez Vremena, sa mogucnoscu prepoznavanja i pamcenja, uokvireno terminima radjanja i smrti, a smesteno je u pokusaju da se "zarobi" jedan trenutak izmedju te dve suprotnosti. Ako umetnosti nije kapija zivota, onda je svakako njegova metafora, put sa neprekidnim lutanjem prepun iskusenja, posvecenosti i istrajnosti.

Ja-bice zivi na unutrasnjem udvostrucenju, njegova polovina oseca, deluje zivi, stvara, dok je druga promatrac koji je zloban i razocaran najveci kriticar. Bice je u oklopu predrasuda istine. Crtez je put njegovom oslobadjanju. Otkrivanje, spontanost i silina, trazenje u brzom i podsvesnom pokretu. Crtez je kostur duha i isijava svojim mirisom. Tragovi koje ostavlja nisu prepusteni sami sebi, svaki od njih podlozan je uticaju drugih tragova i radjanju novih ideja.
U mom umetnickom delanju, crtez zauzima primarno mesto, on je oslobadjanje i materijalizacija misli, govor nekad samo meni razumljiv i blizak. Iz tacke je nastao svet. Iz tacke nastaje linija, koja okruzuje i okrece se sama oko sebe, trazeci svoj pravi polozaj. Tako razotkrivenu povrsinu pokusavam da zastitim prodorom boje. Linija uvek igra na kartu skretanja, cistog nagovestaja istine, a boja slavi njeno prikrivanje i odsustvo zeljenog objekta. Linija predstavlja sredstvo za letenje, koje plovi unutar okvira. Nacin mog suprotstavljanja sputanosti okvira je gigantiranje i nagovestaj kretanja van formata, borba protiv osecaja teskobe i zarobljenosti u prostoru.
Slike se ne svode na samu ideju ni na samo slikanje. One sadrze sve ono sto se oseca i misli i ono sto jeste. Delom su vreme i mesto, delom detinjstvo, iskustva, strahovanja i radosti odrasle osobe. Dijalog: slika i ja. Rastrzanje formi, preispitivanje platna, strasno, zestoko, bez logike, do onog trenutka u kome se pojavi trag istine. Zadrzati je iako se sve preokrece, menja i brise. Sitost platna je trenutna. Ponovna glad i uzbudjenje nepoznatog i neotkrivenog, put u univerzum.
Ja tragam. Trag i mrlja. Gustina i tama… I razaram staru misao… Ovo sad i njegova datost, nova mrlja i nova gustina. Osecaj gubljenja u tezini i trenutak ciscenja, forma, model i put. Proces traganja kroz strukturu i taktilnost boje, preko onanickog uzivanja u samom procesu stvaranja, doveo me je u mracni predeo pecine u kome sam polu ugusena, jurila oko svoje senke. Oslobadjajuca svetlost i iskustvo prethodnog traganja bile su pretpostavljene novom menjanju i prociscenju, vezivanjem za motiv relativnosti, na koji se mogu staviti i ruka i pogled, kao objasnjenje potrebe za skulpturalnom formom, bez teznje da uhvatim pokret u fizickom smislu, vec radi postizanja utiska disanja i savijanja.

"Zelim da kazem akt. Ne zelim da uradim akt kao takav. Zelim samo da kazem grudi, da kazem noga, ruka ili stomak. Pronaci nacin da se to kaze sasvim je dovoljno. Ne zelim da naslikam akt od glave do pete, nego da uspem da kazem. Kada se o tome govori dovoljna je jedna rec. A tebi, je dovoljan jedan pogled na akt i on ce da kaze sve o sebi, bez suvisnog brbljanja."

Pikaso

Motiv zena-ogledalo, prima divljenje i uzvike zadivljenosti. Akademsko uravnotezeno otvaranje kao nacin formiranja kretanja misli, do jedne zgusnute tacke u kojoj se imenuje odraz sopstvenog odjeka. Taj odjek sopstva, ono drugo ja, preneseno iz prethodnog iskustva, u nadgradjenu misao sa tendencijom rasta, put ka slici preko slike. Majka i dete. Genski kod. Istrazi ono sto vec znas i tada ces shvatiti kako se leti…
Mogucnost secanja prekida odnos ugledanja na postavljene postulate naucenog, jer uvek predpostavljam "neodoljivu istinu" trenutka koja me razjeda sve do vrhova prstiju, koji pokrecu proces spoznavanja. To razotkrivanje je blazeno stanje i sustina stvaralackog procesa. Igra stvaranja podrazumeva sposobnost da se prepoznaju i stvore licna pravila. Igra je slobodna i fiktivna, izdvojena od svakodnevnog zivota, ali sposobna da potpuno obuzme. Igru predpostavljam univerzumu.

U     N     I     V     E     R     Z     U     M
PROSTOR totalne mogucnosti svih vrsta	BOJA bilo koja tacka koja ima iskustvo tih mogucnosti	FORMA kostur i vecnost svih mogucnosti

Prostor Neba - prostor slike. Zatvoren za culo vida, a otvoren za duh.
Merkurovo nebo je boraviste andjela, stvoreno od misli i boja mu je SIVA.
Venerino nebo je stvoreno od uobrazilje i boraviste je sveta i licnosti, boja mu je ZUTA.
Suncevo nebo stvoreno je od SVETLOSTI.
Jupiterovo nebo je od svetlosti meditacije i PLAVE je boje.
Saturnovo nebo stvoreno je od svetlosti prvobitne inteligencije, njegova je boja CRNA.
Marsovo nebo, kojim vlada Azrajil, stvoreno je od svetlosti razuma, njegova je boja CRVENA.
Prostor, boja, forma i evolucija slikara, stavljaju zavrsnu tacku, koja pokrece silu istine na putu spoznaje coveka - UNIVERZUMA.

Beograd, april 1998. godine

Sindjic A. Bojana

QUEERART FESTIVAL, Zagreb 2003
video rad 'CLASS OF ANATOMY'

Class of anatomy je rad nastao kao deo poimanja Androgenog u nama. Tema rada je manipulacija ljudskom psihom, koja vidi i rasudjuje vidjeno po unapred zadatim kodovima. Sta je stvarno a sta izmanipulisano rasudjivanje? Cilj mog rada je da navede posmatraca da probije vizuelnu barijeru, poimajuci da je prevaren. Pomeranjem granica percepcije tela, kadriranjem sopstvene ruke i jezika, uradjena je zamena polova a posmatrac naveden na laznu reakciju nastalu manipulisanjem predstava o seksualnosti. Koristeci naizgled bizarnu temu kao asocijaciju, naglasavam ljudsku nespremnost da se suoci sa cinjenicom predrasuda. Ispitivanje sexualnosti kroz metamorfozu polova, ulazenje u mikro plan koze i tetiva do strukture ljudskog bica, odnosno njegovog stanja 'dvoje u jednom'. Nivo posmatranja upucen je i pripada dubokom bicu . To je ujedno pokusaj prevazilazenja dvojnog postojanja prelomljenog i uslovljenog 'drugim'. U tom obliku spoljne persone nalazi se kompromis izmedju jedinke i sredine koji sa individualnoscu nije identican. Put individue je put spoznaje totaliteta Androgenog bivstva i njegove ravnoteze unutar jedinstvene sfere.

B.Sindjic