U jesen 1962. godine Upravni odbor tek osnovane Galerije Milene Pavlovic Barilli ustanovio je umetnicku manifestaciju Bijenale "San i masta", cija je prva izlozba otvorena novembra meseca iste godine u prostorijama Narodnog muzeja u Pozarevcu. Koncepcija izlozbe, njena idejna osnova i teorijska baza proizasli su iz zelje da se na izvoristu zracenja raskosne umetnosti Milene Pavlovic Barilli likovnoj publici predstave autori cija ce dela svojom poetikom i koncepcijom biti u onom delu umetnosti i zivota u kome je i Milena nalazila polazista i nadahnuca svom stvaralastvu.
Iako nije uspela da se odrzi kao trajna, manifestacija "San i masta" bila je rodonacelnik i duhovni inspirator Bijenala "U svetlosti Milene" koji je ustanovljen 1983. godine.
Ove jeseni, osmi put od osnivanja Bijenala "U svetlosti Milene", carobnoj, neponovljivoj umetnosti Milene Pavlovic Barilli jos jednom ce se pod krovom stare porodicne kuce Stojana Pavlovica, pokloniti nastavljaci Mileninog dela i svi mi koji smo od nje naucili da se poigramo zagonetkom, da u humor pretocimo crnu dramu, da se narugamo nesrecama, da zapalimo mesec, pogasimo sunca i da zivot pretvorimo u poeziju i san.

U zelji da, kao jedan od selektora izlozbe 8.bijenala "U svetlosti Milene", predstavim dela nekih nasih umetnika koja u sebi nose dimenziju oniricnog sveta Milene Pavlovic Barilli, opredelila sam se za protagoniste nekih uzajamno bliskih, no u isto vreme i razlicitih smerova savremenog jugoslovenskog slikarstva cija se dela svojom poetikom i senzibilitetom mogu povezati sa Mileninim. Svesna da je tesko, skoro nemoguce pisanom recju dostojno predstaviti opus bilo kog umetnika, pokusacu da u ovom informativnom tekstu istaknem neke od glavnih znacajki koje obelezavaju umetnicko stvaralastvo osam vrsnih slikara koji su mi ukazali cast i odazvali se pozivu da ucestvuju na ovogodisnjem bijenalu.

Jelica Milojkovic

Milena Pavlovic Barili je, pocetkom tridesetih, otisla u Evropu i vezala se za tokove tada i do danas aktuelnog nadrealizma. Me|utim, mnogo su joj bili blizi DJor|o de Kiriko i krug italijanskih slikara koji su, posle 1910, u Parizu promovisali metafizicko slikarstvo, najvise zato sto je i ona uporiste nalazila u renesansi, snove pretakala u slike, nudila enigmaticnost motiva i, bez obzira na smer moderne, isla hrabro stazom koju je sama krcila. Sebe i dozivljaj sveta iskazala je tajnovitim kompozicijama za koje ne znamo da li izrazavaju nesvesno ili duboko svesno, mnogima nedokucivo, a njoj - pesniku i slikaru - vrlo jasno. Ona je likovnost svojih stihova uspesno pretocila u poeziju slika, jer je podjednaku vaznost davala i ikonografiji i plasticnoj strukturi. Zato smo za njen ovogodisnji Memorijal odabrali umetnike cije stvaralastvo pociva na slicnim temeljima, odnosno one neustrasive koji imaju snage da ne pokleknu pred sopstvenim uverenjima i spokojno sacekaju, mozda njima i nebitno, priznanje vremena.

Ljubica - Buba Miljkovic