"Ritual" je zamišijen kao prirodan (muzički) spoj srpske tradicionalne muzike, dakle muzičko nasleđe koje je očuvano u narodu(izvorno narodno pevanje i sviranje) i moderne muzike druge polovine 20. veka. Osnovni motiv ovog projekta je da započne proces internacionalizacije naše izvorne muzike. Za primer ću uzeti brazilski folklor. Do 40.tih godina ovog veka brazilsku muziku su znali uglavnom ljudi koji su se bavili muzikom profesionalno ill naučno.Krajem 40.tih americki džez muzicari su počeli da koriste latino američke ritmove u svom komponovanju. Svet je ubrzo saznao za sambu, calypso itd. Šezdesetih, bossa nova postaje svetski hit zahvaljujući kompozitoru Antoniju Karlosu Zobimu.

Danas, nema muzičke škole u svetu koja u svom redovnom(širem) programu nema sambu, bossa novu, calypso, salsu itd. Takođe, smatra se da muzičar nije kompletan, profesionalan ako u svom repertoaru nema bar poneku kompoziciju u ritmu sambe, bossa nove i sl.

Moja želja je da svet na isti način sazna za oro, kolo, dodolske pesme, koledarske pesme, neparne ritmove južne Srbije itd. Naravno, da bi publika širom sveta shvatila, prihvatila i zavolela našu tradicionalnu muziku, nije dovoljno izvoditi ovu muziku, svetskoj publici, izvorno. Potrebno je napraviti prožimajuci spoj naše tradicionalne muzičke misli sa opšteprihvaćenim muzičkim kategorijama i time našu izvornu muziku učiniti jos interesantnijom za slušaoca van naše zemlje.

Na taj način smo ljudima čija se muzička tradicija ontološki razlikuje od naše, dali mogućnost da ponešto od onoga što se izvodi i prepoznaju kao svoje.

Izlišno je govoriti o tome da između naše i zapadne muzičke tradicije ipak ima mnogo zajedničkih momenata, kao npr. izmedu naše i afričke muzike iii izmedu naše i indijske muzike.

Na kraju svega, namera nam je, ipak, da ovo što stvaramo, na prvom mestu, zvuči zavodijivo i osvaja ono podsvesno, duhovno, u nama. Naša muzička tradicija je prebogata pesmama i ritmovima, a mi posedujemo talenat i volju da ovu zamisao sprovedemo u delo. Kad kažem mi, mislim na moje saradnike koji su neodvojivi deo ovog projekta i bez kojih ova zamisao ne bi bila ostvariva.

Na prvom mestu, tu je gospodin Dragoljub Đuričić, dugogodisnji bubnjar grupe" Leb i Sol".

Njegovo iskustvo u stvaranju ovakve muzike je neprocenjivo jer iza sebe već ima jedan uspešan etno-rok projekat (sa "Leb i Sol"). To je album "Uči me majko, karaj me", koji je u svetu prodat u nekoliko stotina hiljada primeraka, kao i veliki broj koncerata u svetskim metropolama(London, New York.) kao i izdanje"uživo"ovog albuma sa koncerata u SAD.

Pored gosp. Đuričića, tu je i basista Peđa Milanović, koji je dragoceni član stalne postave. Njegovo dugogodisnje studijsko iskustvo nezamenjivo je u našem radu.

Takode, kao specijalni učesnik, tu je i mlada vokalna interpretatorka narodnih (izvornih) pesama, gospođica Sanja Ranković.

Ona narodne pesme izvodi na izvorni način, sto znači da je sačuvan mikrointervalski karakter pesama.Ovo je izuzetno značajno jer su razni "umetnički" aranžmani i orkestracije bitno izmenili karakter i kvalitet naših izvornih narodnih pesama. Onaj kome se ovo dopadne(u svetu) ubrzo ce se potruditi da sazna nešto više o Srbiji i srpskom narodu (pisana rec, istorija, sadašnji trenutak itd.). Koliki je značaj ovoga za nas u ovom momentu, izlišno je govoriti. Treba samo reći da naša umetnost, danas, najuspešnije promoviše našu kulturu i našu zemlju u svetu(mnogo uspešnije nego npr. politika).