Već je prošlo više od jednog veka od kada se jazz rodio, a niko nije uspeo da da definiciju jazz-a. Toliko puta osporavan, zabranjivan pa, sa druge strane hvaljen i obožavan, taj umetnički žanr uspeo je da 20. vek bude poznat upravo po njemu.

Rođen ranih 1880-tih godina u vidu ragtime-a (jer blues je imao drugačiju putanju) bio je nepriznat dugo vremena upravo u zemlji u kojoj je rođen – SAD, dakle pretilo je da bude nečiji. ZahvaljujućI snažnim intelektualnim pokretima u Evropi I spretnim trgovcima u SAD-u zaživeo je I postao svetska kulturna baština. Osvrnimo se prvo na muke koje je ta umetnost proživljavala I skočimo u doba kada je neprikosnoveno vladao dvoranama za igru (30-te). Dok se svet tešio zbog recesije I prohibicije, sa vrućim jazz-om, nacistička Nemačka mu je udarila etiketu “ferboten”, odnosno zabranila ga je, svrstavšI ga u kategoriju negroidno-judejske nakazne muzike.

Na svu sreću, ta je nakazna muzika tokom II svetskog rata dizala moral milionima unesrećenih ljudi u Evropi koji su tajno slušali radio London I Glenn Miller-a. Rat se završio I nova nesreća se sručila na jazz poslenike zemalja istočne Evrope. Komunisti su jedino promenili terminologiju I zabranili jazz sa komentarom da je to animalna muzika. Prvi pred streljački vod muzičkih urednika polit-komesara našao se ni kriv ni dužan jedan od očeva jazz-a, Louis Armstrong. Skidane su, naime, sve kompozicije koje su išle iznad C-3 I to pravilo jedino nije važilo za tzv. ozbiljnu muziku.

Danas već pripada anegdoti (iako tada to nije bio) događaj iz ranih 50-tihkada je u jedan od beogradskih reona priveden ceo orkestar I pevač sa obrazloženjem da su se nemoralno ponašali pevajućI na čistom engleskom jeziku, a pri tom je pevač nepristojno mahao rukama. No, ta vremena su prošla I jazz je danas postao duhvno I kulturno utočIšte ne obraćajućI pažnju na pol, rasu, religiju…

Jazz nema velike zahteve I nije potrebno biti poseban poznavalac ove umetnosti. Dovoljno je prepustiti se njegovoj toploti I iskrenosti I zajedno sa muzičarima koji sviraju učestvovati u njihovim kreacijama tako što ćemo biti sa njima.

Mihajlo Blam